Vlada navodi da se „može zaključiti da je ovakav vid propagiranja istorijskih neistina podržan od strane trenutne vlasti u Budvi“, prenosi RTCG.
Vlada je preporučila vrhovnom državnom tužiocu da u vezi sa reklamnim panoima preispita da li su se „aktivnim ili pasivnim držanjem subjekata“ stekla obeležja nekog od krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti.
To je saopšteno nakon sednice Vlade Crne Gore, koja je usvojila usmenu informaciju o „protivpravnom i tendencioznom propagiranju neistina u vezi sa istorijom Budve“, a koju je pripremilo Ministarstvo kulture.
„Ministarstvo kulture ukazuje da je nepobitna istorijska činjenica da srpska vojska nije oslobodila Budvu 1918. godine. Na Mitrovdan te godine, u Budvi nije bilo austrougarske vojske, budući da se ista prethodno povukla. Jedini značajniji borbeni kontakt vojske Kraljevine Srbije sa neprijateljem u Crnoj Gori desio se kod Podgorice, u čijem oslobađanju su učestvovali i Crnogorska narodna vojska, kao i crnogorski komiti, koji su neprijatelju zadavali gubitke tokom čitave okupacije. Falsifikovanjem istorije omalovažava se Crna Gora, te pokušava osporiti njen građanski koncept“, navodi se u saopštenju Vlade.
„Obeležavanjem navedenog jubileja, evociranjem najbolnijih trenutaka iz odnosa Crne Gore i Srbije, ne doprinosi se unapređenju bliskosti dve države. U prilog tome govori i činjenica da stotine dokumenata crnogorske, francuske, italijanske, britanske, američke, pa i srpske provenijencije, nesumnjivo potvrđuju činjenicu da je Crna Gora 1918. godine bila okupirana od strane vojske SHS, koja se ovom prilikom naziva osloboditeljkom Budve“, dodaje se u saopštenju.
Iz Vlade navode da „koliko je autoru poznata crnogorska istorija, dovoljno govori sadržaj teksta koji ima svega par rečenica, među kojima je navedeno ime bivšeg crnogorskog ministra i serdara Mašana Božovića, koji je preimenovan u Milana“, prenosi RTCG.
„Dakle, stogodišnjica oslobođenja Budve predstavljena je na način koji nije verodostojan i kojim se šalju poruke koje nemaju utemeljenje u istorijskoj faktografiji. Svi istorijski izvori nedvosmisleno ukazuju kako je ’oslobođenje Budve‘, zapravo, predstavljalo čin povlačenja austrougarske vojske sa crnogorskog primorja, u čemu nije učestvovala armija nijedne druge države. Srpske trupe u Budvu su ušle tek po povlačenju austrougarskih, pa o tom činu nije moguće govoriti kao o oslobođenju u bilo kojoj formi“, saopšteno je iz Vlade Crne Gore.
Dodaje se da je stoga apsolutno neumesno vršiti reviziju događaja koji su deo crnogorskog kulturnog i istorijskog bića, pa bilo to i putem bilborda, čiji je naručilac, očigledno svestan sopstvene neodgovornosti i samih konsekvenci, ostao anoniman.
„Falsifikovanje istorijskih činjenica društveno je neodgovoran i neprihvatljiv čin, a Vlada Crne Gore neće i ne sme nemo posmatrati taj i slične postupke“, navodi se u informaciji koju je usvojila Vlada.
Komunalna policija uklonila je juče transparent sa bedema Starog grada u Budvi, a na kome je pisalo da je srpska vojska 1918. godine oslobodila taj grad. Transparent je uklonjen posle podne, jer Odbor za proslavu nije dostavio odobrenje za njegovo postavljanje od strane Zavoda za zaštitu kulturnih dobara i Mediteran reklama, prenosi RTCG.
Kako navodi ta televizija, postavljanje panoa u Budvi osudili su mnogi u Crnoj Gori, od premijera, preko resornog ministarstva i političkih subjekata koji se ideološki razlikuju od kreatora panoa, do onih koji u Budvi čine deo vlasti.
Predsednik Opštine Budva je Dragan Krapović iz Demokratske Crne Gore, koja je na lokalnim izborima zajedno sa Demokratskim frontom osvojila najviše glasova.
Tanjug