„Korejski narod je jedan, i ne treba da ratuje“, izjavio je severnokorejski predsednik Kim Džong Un, nakon što je danas postignut istorijski dogovor o denuklearizaciji Korejskog poluostrva.
Komentarišući ovaj istorijski događaj, profesor Sanktpeterburškog državnog univerziteta i direktor Instituta „Ho Ši Min“ Vladimir Kolotov za Sputnjik naglašava da bi svakako trebalo pozdraviti napore dva korejska lidera u vezi sa denuklearizacijom Korejskog poluostrva i transformacijom ovog područja u zonu mira i bezbednosti.
„Najvažnije je to što su se dogovorili da prekinu neprijateljstva i da ustanove direktne veze u vojnom resoru kako bi se izbegli nepotrebni incidenti ili nerazumevanja kojih je bilo u prošlosti. Takođe, postignut je dogovor da se radi na prekidu različitih oblika konfrontacija, da se radi na spajanju porodica i zajedničkim ekonomskim projektima, poput pomenute transkorejske železnice. Veoma pozitivan korak je i to što će se smanjiti davanja za vojsku, jer oružje neće više uperivati jedni protiv drugih. Sve ovo bi trebalo da dovede do jačanja bezbednosti u celoj severoistočnoj Aziji“, objašnjava Kolotov.
Naš sagovornik objašnjava da postignuti sporazum u potpunosti odgovara nacionalnim interesima Rusije, tim pre što je južnokorejski lider pozvao da se radi na izgradnji transkorejske železnice, što je takođe korisno i za Rusiju. Kolotov dodaje da bi sve zdrave snage u savremenom svetu trebalo da podrže napore Koreja u prekidu međusobnog neprijateljskog delovanja.
Pošto se u dokumentu još navodi da će se „Severna Koreja, Južna Koreja i SAD zalagati za održavanje trostranog ili četvorostranog samita sa ciljem uspostavljanja sistema čvrstog mira“, Vladimir Terehov, stručnjak za probleme Azijsko-pacifičkog regiona, za Sputnjik kaže da je time izvesno ko od „zakulisnih igrača“ gura dve Koreje u međusobni zagrljaj.
„Nije isključeno da je stabilizacija situacije na Korejskom poluostrvu zapravo jedan od koraka za povlačenje SAD, što bi u celini odgovaralo značajnom delu američkog establišmenta, ali će tu mnogo zavisiti od opšteg stanja u američko-kineskim odnosima“, smatra naš sagovornik.
Terehov dodaje da ne bi trebalo ispustiti iz vida da su SAD već nekoliko decenija važan bezbednosni instrument Južne Koreje, koja se praktično više od 60 godina nalazi pod nuklearnim kišobranom SAD.
„Seul se, bez obzira na pozitivne tonove, ne bi obradovao ako bi sad odjednom, preko noći, američke snage jednostavno otišle. Zato bi trebalo imati svest o tome da ispred dveju Koreja sada stoji dugotrajan proces. Obim pregovora prevazilazi očekivanja SAD, jer je Vašington zainteresovan samo za raketni program Severne Koreje, dok lideri Severne i Južne Koreje, Kim Džong Un i Mun Džae In, imaju želju da ubuduće razmotre daleko širi krug pitanja i problema“, objašnjava Terehov.
Međutim, zvanična Moskva je svesna ukupne važnosti uspeha svih budućih pregovora. „Proces rešavanja treba da bude zasnovan isključivo na direktnim razgovorima dveju strana. Činjenica da je takav kontakt danas ostvaren izaziva zadovoljstvo“, prokomentarisao je Peskov važnost sastanka Kim Džong Una i predsednika SAD Donalda Trampa u kontekstu sastanka lidera Severne i Južne Koreje.
Peskov je dodao da Moskva pozdravlja sastanke koji mogu da dovedu do smanjenja napetosti na poluostrvu i da omoguće dalji napredak u rešavanju krize, a Ministarstvo inostranih poslova Rusije je saopštilo da je spremno da pomogne u uspostavljanju saradnje Severa i Juga putem razvoja trilateralne kooperacije u oblasti železnica, energije, gasa i u drugim oblastima.
Saopšteno je da će predsednik Južne Koreje posetiti Pjongjang na jesen, a još jedan sagovornik Sputnjika, Aleksandar Voroncov, šef odeljenja za proučavanje Koreje i Mongolije sa Instituta za orijentalistiku Ruske akademije nauka, smatra da je ovo značajno približavanje stavova dveju Koreja sada moguće pre svega zato što vladajuća partija u Južnoj Koreji podržava dijalog i saradnju sa Severom.
„Od početka godine smo svedoci veoma pozitivne dinamike međukorejskog dijaloga, i nadajmo se da će se ovaj trend nastaviti. Mada, se ne sme zanemariti da je Južna Koreja, što se ovog pitanja tiče, prilično podeljena, i da ima mnogo onih koji ne podržavaju približavanje stavova Severa i Juga“, upozorava Voroncov.
Ruski stručnjak podseća da je ovo treći samit lidera dveju Koreja, nakon onih održanih 2000. i 2007. godine, a tokom višedecenijske podele poluostrva na Sever i Jug.
„Znamo da je istorija dveju Koreja uglavnom bila puna različitih konfrontacija i nerazumevanja. Lider Južne Koreje Mun Džae In ima priliku, odnosno dovoljno vremena da sprovede ono što se bude dogovorio sa Kim Džong Unom. Nadajmo se da će rezultati samita zaista otvoriti potpuno novo poglavlje u odnosima dveju Koreja“, oprezan je Voroncov.
