Predstavnici američkih vlasti ušli su u zdanje zatvorene rezidencije Generalnog konzulata Rusije u Sijetlu, čime su, prema rečima Nikolaja Pukalova, predstavnika Ambasade Rusije u Vašingtonu, narušili ne samo međunarodno pravo nego i sopstveno zakonodavstvo koje štiti pravo na privatnu svojinu.
Podsetimo, Velika Britanija je u vezi sa „slučajem Skripalj“ pozvala svoje saveznike da se suprotstave Rusiji, između ostalog tako što će proterati određen broj diplomata. Stoga su SAD 2. aprila naložile zatvaranje Generalnog konzulata u Sijetlu i zatražile da ruske diplomate do 24. aprila napuste zdanje konzularne rezidencije. Zatvaranje Konzulata objašnjeno je time da se on nalazi isuviše blizu jedne od podmorničkih baza, kao i fabrike „Boing“.
U skladu sa zahtevom, Generalni konzulat prestao je da radi 2. aprila, a Rusija je ispunila i ostale diplomatske zahteve Vašingtona ovim povodom.
Iako SAD nisu optužile saradnike Konzulata za špijunažu i nisu ih proterale iz zemlje, Moskva je ostala zatečena upadom američkih organa u rusko diplomatsko predstavništvo.
„U ovom slučaju reč je o državnoj imovini Ruske Federacije“, izjavio je Pukalov i dodao da ruska strana polaže pravo na adekvatan odgovor.
Sa ovim stavom se slaže i politički analitičar Aleksandar Špunt, koji, komentarišući čitavu situaciju, ističe da je za Amerikance pravo na neprikosnovenost privatne svojine svetinja.
„Ali kada su drugi u pitanju, onda se izgleda to pravo zanemaruje. Dozvolite da budem krajnje ironičan — da li to onda znači da bi predstavnici ruskog Ministarstva spoljnih poslova trebalo da uđu u američku ambasadu za 1. maj i u dvorištu naprave roštilj“, pita se Špunt.
Sa druge strane, naš sagovornik smatra da je trebalo pokrenuti proces pred američkim sudom, jer je to nezavisna institucija koja može samostalno da donese odluku i čak vrlo verovatno u korist Rusije. Špunt je mišljenja da je trebalo ranije pokrenuti postupak, a ne oslanjati se na nadu da će se diplomatskih konvencija pridržavati oni koji krše međunarodno pravo.
„Znate, prosečnog Amerikanca ceo ovaj slučaj niti dotiče, niti oni generalno uopšte znaju šta se dešava. Vesti o spoljnoj politici dolaze na red tek nakon svih sportskih izveštaja, mnogima su Lejkersi realno važniji od neke tamo međunarodne politike. Ali, ako bi bio pokrenut proces i ako bi sud čak doneo presudu koja ne bi išla u korist Rusije, to bi bio način da se privuče pažnja običnih američkih građana koji bi onda saznali i shvatili o čemu se tu zaista radi. Bilo bi, štaviše, dobro ako bi ovaj slučaj izazvao neki skandal, jer bi se onda javnost svakako saznala za sve“, objašnjava Špunt.
Naš sagovornik ističe da mnogo toga zavisi u kojoj američkoj državi se pokreće postupak, jer su neke dodatno osetljive na neprikosnoveno pravo svojine.
Portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova je odmah odreagovala na upad američkih organa na teritoriju Generalnog konzulata RF u Sijetlu i na svom profilu na Fejsbuku konstatovala da to predstavlja državnu provalu.
„Požurite da vidite: američke vlasti počele su da otimaju kompleks zdanja Generalnog konzulata u Sijetlu. Redak prizor — državna provala“, napisala je Zaharova u svojoj objavi na društvenoj mreži.
Stanislav Bišok, politički analitičar, za Sputnjik kaže da smatra da je Marija Zaharova u pravu, iako su neki konstatovali da je njena objava o tome kako su američki državni organi upali u ruski konzulat delovala naglašeno emotivno.
„Ponavljam da je opravdano tako komentarisati, jer posebno što se tiče diplomatske imovine, ona mora biti neprikosnovena. Pa ipak, teško da će ruska strana preduzeti neke simetrične odgovore, jer mi se zaista do poslednjeg trudimo da se pridržavamo diplomatske etike“, ističe Bišok.
Naš sagovornik dodaje i da su prvi koraci SAD u vezi sa blokiranjem rada konzulata, kao i to što su potom zgradu zapečatili, bili blago govoreći neprijateljski. Bišok dodaje da ovi potezi nisu bili u duhu dobrih odnosa, kao i da posebno čudi ovakav stav prema državi sa kojom Amerika nije u ratu.
„Kada govorimo o tome da su Amerikanci odlučili da uđu na teritoriju ruskog konzulata, naravno da to u potpunosti krši sve diplomatske protokole. Drugo je pitanje da li će unutar samih SAD iko pomenuti ili obavestiti američku javnost da njihovi državni organi krše odredbe međunarodnih konvencija. Teško da će bilo koja lokalna politička organizacija pokrenuti pitanje oko toga što su američki organi pregazili sopstveno pravilo o neprikosnovenosti imovine“, rezigniran je Bišok.
U međuvremenu je generalni konzul SAD u Jekaterinburgu Pol Karter, naveo da žali zbog odgovora Rusije, koja je naložila da se zatvori Generalni konzulat SAD u Sankt Peterburgu. Pa ipak, Karter smatra da je zatvaranje Konzulata Rusije u Sijetlu opravdano s obzirom na incident u Solsberiju.
Bišok konstatuje da su za razliku od nafte, diplomate obnovljivi resurs i da će se vratiti na svoja prethodna radna mesta, čim se odnosi SAD i Rusije poprave.
„Što se tiče otimanja imovine, mislim da će se ruska strana uzdržati od takvih koraka, ali ako se ovaj incident koji se dogodio u Sijetlu, ili nešto slično bude ponavljalo, onda sama američka strana ne ostavlja Moskvi mnogo manevarskog prostora, nego da odgovori na sličan način“, konstatuje ruski politikolog.
