Amerikanci su pored toga najavili i da će produžiti rok američkim firmama da do 23. oktobra mogu da trguju sa „Rusalom“, što ruskoj kompaniji daje mogućnost da se oslobodi velikih količina aluminijuma koji je neprodat skladišten u njenim fabrikama još od uvođenja sankcija.
Deripaskina kompanija je najviše stradala od uvođenja novih sankcija, 6. aprila. „Rusal“ je izgubio gotovo polovinu svoje vrednosti, ali su najnovije vesti o mogućem ukidanju restriktivnih mera uzrokovale nagli skok akcija te kompanije od preko preko 40 odsto.
Sankcije protiv Deripaske i više od 20 ruskih biznismena i zvaničnika uvedene su ovog meseca u pokušaju da se Moskva kazni za ono što je američka administracija nazvala „globalnom malignom aktivnošću“ Rusije, kao i zbog „bliskosti“ sa Vladimirom Putinom.
Deripaska je razloge za sankcije protiv njega nazvao „smešnim i apsurdnim“, a Moskva je restriktivne mere kvalifikovala kao slabo prikriveni napad na rusku ekonomiju.
Najavljeno popuštanje sankcija za rusku kompaniju, koja posluje u 13 zemalja na pet kontinenata i zapošljava skoro 70.000 ljudi, obrazloženo je brigom za zaposlene.
Kremlj je, međutim, skrenuo pažnju da je saopštenje o mogućem ukidanju sankcija ruskoj kompaniji zasad hipotetičko, a da američka odluka „bolno udara“ po potrošačima kompanija u čitavom svetu.
„Veoma čudno zvuče zahtevi SAD o odlasku iz kompanije kako bi ukinule sankcije. To nije samo mešanje u trgovinu i ekonomiju, što su Amerikanci uvek i radili, to je i drsko i besramno mešanje u poslove stranih komercijalnih kompanija. Treba podsetiti da su te iste SAD, preko svojih analitičara i ekonomista, uvek tvrdile da se država ne sme mešati u poslovanje kompanija i da to ne sme da čini ni pod kakvim uslovima. Sada SAD čine upravo suprotno“, rekao je za Sputnjik ruski ekonomista Vasilij Koltašov.
Ruski ministar industrije i trgovine Denis Manturov nije isključio mogućnost privremenog prelaska „Rusala“ pod državnu kontrolu ili kupovinu Deripaskinog dela u kompaniji od strane državne banke. Kao izlazak iz te situacije, tu varijantu spominju i mnogi ruski ekonomisti, dok drugi upozoravaju da to ne bi bilo dobro rešenje, jer iskustvo pokazuje da su na udaru sankcija, pre svega, državne firme.
Pored toga, ruski eksperti navode da Deripaska, koji poseduje 48 odsto akcija kompanije, formalno može da ispuni zahteve američkih vlasti i bez predaje svog dela u kompaniji — faktički, prema njihovom mišljenju, dovoljno je da se iz sporazuma ukloni klauzula da je kontrolni akcionar.
Ne isključuje se ni mogućnost da će Deripaska predati paket drugom licu ili kompaniji, koja bi upravljala „Rusalom“.
Zapadni mediji razmatraju i varijantu i šta bi se desilo ako bi se ruski biznismen povukao iz kompanije i ispunio uslov Vašingtona. To bi, kako navode, moglo dovesti do Deripaskinog gubitka statusa ključnog igrača u ruskoj eliti. Kao drugo, to bi bio signal za druge velike biznismene da i oni mogu da pretrpe takve gubitke, ako nastave da podržavaju kurs Kremlja. Međutim, zapadni mediji zaključuju da bi Deripaskin gubitak kontrole nad kompanijom smanjio ekonomsku efikasnost američkih sankcija.
Ruski ekspert Ivan Danilov navodi da Trampova administracija ne samo da nije očekivala da će sankcije protiv „Rusala“ dovesti do krize na svetskom tržištu aluminijuma, nego se nije nadala ni da će se nekoliko lidera EU u ulozi lobista zalagati za rusku kompaniju. Glavni pobornik popuštanja sankcija je francuski predsednik Emanuel Makron, koji je u poseti SAD. To ne čudi, jer restriktivne mere nanose štetu i evropskom biznisu.
Neimenovani francuski diplomata je izjavio zapadnim medijima da sankcije koje su se obrušile na rusku kompaniju „Rusal“ mogu zadati „direktan i jak udarac na isporuke ključnih proizvoda“. Osim toga, velikom broju preduzeća u Evropi zbog toga preti zatvaranje.
Navedeno je da su oštećene kompanije širokog spektra, od automobilskih do avijacionih.
Zapadni mediji pišu i da će i Angela Merkel tražiti od Trampa da oslobodi nemačke kompanije od američkih sankcija, na čijem bi udaru one mogle da se nađu zbog saradnje sa ruskim kompanijama koje su pod sankcijama.
Ruski eksperti takođe smatraju da spas „Rusala“ ne leži u ukidanju sankcija, nego u razvoju unutrašnjeg tržišta, a takođe i od povećanja isporuka aluminijuma Kini, koja želi da sarađuje sa Rusijom.
„To da SAD ne mogu da izoluju Rusiju odavno je očigledno, ali nesposobnost Vašingtona da od svetskog tržišta bezbolno ’otcepi‘ jednu veliku rusku kompaniju — to je novi i jak argument koji ide u prilog onima koji smatraju da su mogućnosti američke sankcione politike praktično iscrpljene“, zaključuje Danilov.
