Američka Uprava za suzbijanje droge kao novi namesnik Latinske Amerike?

Koliki je stvarni uticaj te američke institucije na državne organe latinoameričkih zemalja i kako je jedna inostrana agencija uspela tako blisko da sarađuje sa kolumbijskom stranom što je rezultiralo hapšenjem Santriča?

DEA je formirana 1973. godine radi efikasnije primene nacionalnih zakona u vezi sa nezakonitom trgovinom narkoticima. Uprava je takođe trebalo da izvodi pred lice pravde organizacije i ključne igrače koji su „umešani u sađenje, proizvodnju i prodaju narkotika“, ukazano je na sajtu te organizacije.

Uprava funkcioniše u sastavu Ministarstva pravde SAD i dok povodom unutrašnjih zadataka deluje zajedno sa FBI, u inostranstvu taj organ samostalno sprovodi i koordiniše istrage u vezi sa prometom narkotika. Tokom 45 godina postojanja taj američki organ je osnovao 91 odeljenje u čak 70 država sveta.

U državama Latinske Amerike situacija sa predstavnicima DEA se razvija na različite načine. Neke države, poput Venecuele i Bolivije, javno optužuju DEA da se meša u unutrašnja posla ili da čak direktno koordiniše delovanje narko trgovaca. Sa druge strane, Kolumbija i Argentina rade na jačanju saradnje sa Upravom.

​Ali u Kolumbiji je situacija zaista prilično komplikovana. Bivši pobunjenik i član Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (ROSK) Seksis Ernandez Solarte, poznatiji kao Hesus Santrič, bio je jedan od učesnika mirovnih pregovora, a sada je jedan od rukovodilaca partije „Alternativna revolucionarna snaga naroda“, u koju su uz saglasnost vlade Huana Manuela Santosa ušli članovi ROSK.

Santrič je krajnje neočekivano uhapšen 9. aprila i to uz optužnicu da je proizvodio, skladištio i prodavao narkotike.

U skladu sa nalogom za pretres, a lokalni list Semana je imao u uvid u sadržaj tog dokumenta, hapšenje je bilo sprovedeno u okviru istrage koju organizuje sud Južnog okruga Njujorka u vezi sa različitim kriminalnim organizacijama, povodom navodnih isporuka narkotika u SAD.

Pa ipak, lokalni mirovni sporazum koji je postignut sa ROSK ne ostavlja pravo SAD da hapsi i traži deportaciju, iako saradnja sa Upravom i dalje ostaje na snazi.

Dokument takođe predviđa da će pobunjenici, ako se vrate svojim prethodnim kriminalnim delatnostima, ostati bez imovine koja im se dodeljuje u skladu sa odredbama sporazuma. Takođe, predviđeno je da neće imati prava da izaberu alternativnu kaznenu meru u okviru pravnog prelaznog perioda.

Santrič će možda biti prvi pobunjenik koji je isporučen američkim vlastima. Njegova ekstradicija bi dodatno zakomplikovala odnose između Revolucionarnih snaga i kolumbijske vlade.

​S druge strane, neke druge države južnoameričkog kontinenta ni ne pokušavaju da sarađuju sa SAD. U novembru 2008. godine, bolivijski lider Evo Morales je proterao severnoameričke agente „zbog političke špijunaže i finansiranja kriminalnih grupa“. A u Venecueli je 2005. godine potpredsednik države Ramon Karisales izjavio da kada je sporazum sa američkom Upravom bio na snazi, količina konfiskovane droge nije bila viša od 27 tona. Tek kada su predstavnici Uprave napustili zemlju, vlasti Venecuele su samostalno godišnje u proseku konfiskovale po 43 tone.

Vlada Nikolasa Madura je 2015. godine izjavila da su pravosudni organi konfiskovali blizu 55,7 tona narkotika što je čak za 60 odsto više u poređenju sa periodom do 2005. godine, kada je vlada sarađivala sa predstavnicima američke DEA.

Što se tiče Centralne Amerike, narkotici se na ovim prostorima slabo proizvode, ali se skladište marihuana, metamfetamini i heroin, koji su predviđeni za slanje u Meksiko i SAD. U državama ovog regiona, DEA ima predstavništva u Meksiku, Gvatemali, Belizu, Hondurasu, Salvadoru, Nikaragvi, Kostariki i Panami.