Tekst prenosimo u celosti:
Iako policija procenjuje da će istraga trajati „više meseci“, britanska premijerka Tereza Mej već je identifikovala krivca: naredbu za ubistvo Sergeja Skripalja izdao je Kremlj. Ministar spoljnih poslova Boris Džonson smatra da „opasno postupanje predsednika Vladimira Putina“ predstavlja „crvenu nit“, koja pokušaj trovanja bivšeg pukovnika ruske obaveštajne službe povezuje sa svim prethodnim zločinima Kremlja: „aneksija Krima“, „sajber napadi u Ukrajini“, „hakovanje Bundestaga“, „mešanje u nekoliko izbornih procesa u Evropi“, „ravnodušnost spram Asadovih zverstava u Siriji“. Da sumiramo: Putin je kriv zato što je za tako nešto sposoban.
Između bodeža za led i čaja s polonijumom, između Lava Trockog (ubijenog u Meksiku) i Aleksandra Litvinjenka (otrovanog u Londonu), ruske službe bezbednosti zasigurno su likvidirale veliki broj suparnika nastanjenih u inostranstvu. I druge vlade povlačile su jednako gnusne poteze, a da to nije dovelo do ovakvog diplomatskog uragana.
Ljaga „duge istorije državno sponzorisanih atentata“, koja danas vređa Borisa Džonsona, stoji na imenima nekoliko glavnih gradova Zapada (Pariza, Berlina, Vašingtona) koji su na poziv Tereze Mej momentalno stali protiv Rusije.
S druge strane, Izrael je pokazao izuzetnu mudrost i uzdržao se od učešća u ovome, verovatno zbog toga što se nalazi u samom vrhu zemalja koje „sprovode ovakve operacije, koje nazivaju ’ekstrateritorijalnim eliminacijama‘“.
Naspram spiska Palestinaca, među kojima ima i zvaničnika, koje su u inostranstvu pobile tajne službe Izraela, Rusi izgledaju gotovo kao naivni amateri: najmanje šest ljudi ubijeno je samo u Parizu, bez ikakvih posebnih posledica.
Pariz je mesto u kojem je nestao marokanski opozicionar Mehdi Ben Barka i u kojem je ubijena Južnoafrikanka Dalci Septembar, predstavnica Afričkog nacionalnog kongresa (ANC), ili, nešto skorije, troje kurdskih aktivista.
Što se Vašingtona tiče, agenti Augusta Pinočea tamo su ubili Orlanda Letelijera, bivšeg ministra Salvadora Aljendea. To Ronalda Regana nije poljuljalo u uzdizanju Pinočeove diktature, niti je Margaret Tačer prestala da s generalom pučistom ispija čajeve (bez polonijuma) u Londonu, niti ju je to sprečilo da mu pokloni srebrno Armada posuđe.
„Ekstrateritorijalne eliminacije“ sasvim su dobar opis i američke prakse da u inostranstvu dronovima ubijaju one osumnjičene za terorizam. Barak Obama je tokom svog mandata zvanično odobrio preko 2.300 takvih ubistava.
Fransoa Oland poverio se da je naredio nekoliko vansudskih pogubljenja „državnih neprijatelja“ — po jedno mesečno tokom trajanja svog mandata. Pa ipak, nijedan od njegovih političkih prijatelja koji su mu na tu temu postavljali pitanja tokom socijalističkih primarija (unutarstranačkih izbora) u januaru 2017. godine nije ga za to okrivio (3).
„Da, to je ponekad neophodno“, objasnio je Fransoa de Ruži, koji je u međuvremenu postao predsednik Narodne skupštine.
Prevod: Matija Medenica
(Nedeljnik)
