„Da, zaista je sedam osoba proglašeno nepodobnim. A (u Briselu) su objavili da neće izdavati vize za još troje diplomata“, rekao je on.
Zasad nije jasno šta Vašington želi da postigne u odnosima Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova.
Zapad je prošao crvenu liniju u svojoj vojnoj izgradnji na granicama Rusije, dodo je Gruško.
„Zemlje NATO-a pokušavaju da pronađu neku ravnotežu između odbrane i dijaloga. Ali prešle su crvenu liniju. Danas se situacija na našim granicama dramatično promenila, zapravo je NATO ne samo u politici, već i u oblasti vojne izgradnje počeo da primenjuje šeme hladnog rata koje je trebalo da ostanu u prošlosti i danas ne mogu da osiguraju bezbednost“, istakao je Gruško.
Ako NATO ne želi dijalog sa Rusijom, to je svestan izbor Alijanse, smatra on.
„Ali u tom slučaju alijansa će pogoršati sopstvenu bezbednost“.
Zamenik ruskog ministra istakao je da je NATO, proterujući članove predstavništva Rusije i sveukupno smanjujujući nivo saradnje, „kažnjava više sebe nego nas“.
Moskva ne isključuje da je „slučaj Skripalj“ zamišljen, između ostalog, i za argumentaciju o rastu troškova NATO-a za odbranu, rekao je Gruško.
„Mislim da je sve ovo osmišljeno i zbog toga što će u najskorije vreme javnom mnjenju (zemalja-članica alijanse) morati da se opravda gde ide novac, jer se radi o kolosalnim troškovima“, rekao je Gruško odgovarajući na pitanje da li Moskva očekuje da se u vezi sa „slučajem Skripalj“ poveća budžet odbrane NATO-a.
„Do danas je suma vojnih budžeta evropskih zemalja saveza oko 270 milijardi. Ako se on popne na 2 odsto (troškova), onda će suma iznositi oko 400 milijardi. To je otprilike deset puta više od vojnog budžeta Rusije… Jasno je da će ovi troškovi biti predmet opštih diskusija. A da bi se oni realizovali, potreban je veliki neprijatelj“, naglasio je Gruško.
On je dodao da je povećavanje vojnog potencijala NATO-a na granicama Rusije apsolutno neopravdano.
„Čini mi se da u vezi sa našim odnosima sa SAD i ne samo sa SAD, postoji veliki problem — kakve su namere naših partnera. Šta oni žele da postignu? Uspešni pregovori su mogući kada shvatimo namere strana, tada se može voditi razgovor i tražiti oblasti zajedničkih interesa“, naglasio je Gruško.
On je dodao da ukoliko strane imaju konkurentne interese, onda je neophodno „da se dogovori kako tu konkurenciju ostvariti“.
Rusija i Zapad praktično nemaju zajednički strateški plan, izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško.
„Kada nemamo zajednički plan, a mora se reći da danas mi i Zapad nemamo faktički globalni strateški plan, diplomatija ne može da igra ulogu koja joj je data“, istakao je on.
Nepostojanje ekonomskih odnosa je slaba tačka u kontaktima Moskve i Vašingtona, dodao je Gruško.
„Mi shvatamo da je slaba tačka naših odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama odsustvo ekonomskih odnosa. To je potpuno nenormalna situacija, jer je ekonomska međuzavisnost ozbiljan međudržavni balans“, istakao je on.
Kao primer, Gruško je naveo odnose između SAD i Kine, koji su takođe vrlo složeni, „ali tamo postoji ova ekonomska veza, uzajamna zavisnost, koja će na neki način uticati na suštinu ovih odnosa“.
Moskva će povećavati napore za korišćenje meke snagu u spoljnoj politici, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško.
„I mi, kao diplomate, sasvim dobro shvatamo da ako se govori o spoljnopolitičkim resursima koje država ima, onda je meka sila jednako važan faktor kao vojna moć, ekonomska moć i diplomatska moć“, izjavio je Gruško.
„Zato sam uveren da će se ova politika koju je odredio predsednik (Rusije), ostvarivati u tom pravcu i mi ćemo sve više investirati (u meku silu)“, dodao je on.
Komentarišući slučaj „Skripalj“, Gruško je rekao da su slajdovi koje je britanska ambasada u Rusiji objavila u slučaju „Skripalj“ velika laž koja ima za cilj sprečavanje normalizacije odnosa sa Moskvom.
„Čini mi se da tih šest čuvenih slajdova, koje je pokazala britanska ambasada, svedoči o veoma tužnoj situaciji, jer je sve što je napisano apsolutna laž, jedna velika prevara, i zapravo je predviđena samo za jednu stvar — da se ne dozvoli normalizacija odnosa sa Rusijom, da se spreči uspostavljanje normalna pragmatična saradnja u oblasti zajedničkih interesa i spreči ostvarivanje projekta velike Evrope“, naglasio je on.
Ranije su brojne zemlje Evropske unije, među kojima su Francuska, Nemačka i Poljska, baltičke zemlje, Ukrajina, Moldavija, Hrvatska, SAD i Kanada odlučile da proteraju ruske diplomate zbog incidenta u Solsberiju. U britanskom gradu Solsberiju 4. marta su otrovani bivši pukovnik Glavne operativne uprave Rusije (GRU), Sergej Skripalj, koji je radio za britanske obaveštajne službe, i njegova ćerka Julija. Britanska strana tvrdi da je u trovanje Skripaljevih supstancom A-234 umešana Rusija.
Gruško se osvrnuo i na pritisak na ruske medije na Zapadu. Televizija RT i agencija Sputnjik su pod pritiskom na Zapadu samo zato što rade efikasno, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško.
„Zašto zatvaraju Sputnjik i RT? Iz jednostavnog razloga: zato što oni efikasno obavljaju svoju funkciju, zaista utiču na javno mnjenje“, rekao je Gruško.
Situacija sa ruskim medijima na Zapadu poslednjih godina postaje sve teža. Evropski parlament je u novembru prošle godine usvojio rezoluciju koja se odnosi na potrebu za suprotstavljanjem ruskim medijima, pri čemu su kao glavne pretnje u dokumentu navedeni Sputnjik i RT. Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da usvajanje ovog dokumenta pokazuje degradaciju predstave o demokratiji u evropskom društvu.
Brojni zapadni političari, uključujući američke senatore i kongresmene, kao i francuski predsednik Emanuel Makron, optužili su Sputnjik i RT za mešanje na izbore u Sjedinjenim Američkim Državama i Francuskoj, ali nisu pružili nikakve dokaze. Zvanični predstavnici Rusije takve izjave smatraju neosnovanim.
