Velika Britanija, s obzirom na svoju prosečnu veličinu i bogatstvo resursima, ne može da se takmiči sa velikim silama i morala je da koristi druge metode u postizanju svojih ciljeva: špijunažu i diplomatiju. Dok je kod nas saradnja sa Udbom, danas Biom, sramota koja se pažljivo skriva, za Britanca je čast raditi za svoje službe. Bez obzira na svoja ubeđenja — bio on komunista, kapitalista, republikanca ili monarhista — interesi države su uvek iznad svega. U ovom trenutku je aktuelna i rusofobija, pa kada se to dvoje sklopi nastaje „slučaj Skripalj“.
Saopštenje Londona da zapadne zemlje proteruju ruske špijune pokazuje da je realni cilj da se zada udarac pozicijama ruskih specijalnih službi u inostranstvu. Američka administracija je otvoreno saopštila da se Generalni konzulat Rusije u SAD zatvara zbog njegove blizine američkoj podmorničkoj bazi i najvećem dobavljaču za vojsku — „Boingu“. S obzirom da je Rusija odgovorila istom merom, pred našim očima se odigrava pravi rat obaveštajnih službi.
Rusija i Britanija imaju dugu istoriju „ratovanja“. One su među prvima i formirale tajne službe. MI6 se često povezuje sa ubistvima ruskog cara Pavla I 1801. i Grigorija Raspućina 1916. godine. Britanija je 1971. godine proterala 105 ljudi, kada je, navodno, otkrila špijunsku mrežu Sovjetskog saveza na ostrvu. Nakon raspada SSSR-a Britanija je nastavila da u London privlači disidente, oligarhe, pa čak i vođe terorista iz Čečenije. Oni su imali jasan cilj — prihvatajući begunce, London dobija efikasne poluge pritiska na određene zemlje, od političkog trgovanja do ucena, a i finansijska strana nije zanemarljiva — begunci popunjavaju budžet zemlje sumnjivim novcem.
Legalna špijunaža odlazi u prošlost
Nakon Hladnog rata informacije interesantne obaveštajnim službama u većini slučajeva dobijane su legalnim putem — razmenom.
„Prema međunarodnom sporazumu ako na diplomatsku dužnost dođu predstavnici specijalnih službi, informišu se partneri, jer ti ljudi uglavnom imaju zadatak da koordinišu rad sa domaćim službama. Pogotovo kad je reč o organizovanom kriminalu, trgovini drogom, terorizmu… Oni se bave i prikupljanjem informacija i analizom štampe i situacije u zemlji. Sve su to poznati ljudi i često ne kriju da rade za specijalne službe“, objašnjava za Sputnjik general-major FSB u rezervi, član Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Aleksandar Mihajlov.
Oni su toliko pokriveni domaćim agentima da uopšte nema nikakvih mogućnosti da se bave nekim radikalnijim stvarima, kao što je, na primer, organizacija diverzija ili terorističkih akcija na teritoriji drugih država.
„Čak i čistog diplomatu koji nema nikakve veze sa obaveštajnim i kontraobaveštajnim poslovima kada izlazi iz ambasade čeka brigada posmatrača koja skenira njegove akcije, kretanje, itd. Zato sve u vezi sa ’slučajem Skripalj‘ i proterivanjem naših diplomata izgleda kao vašar taštine“, navodi ruski general.
„Međutim, britanska odluka o proterivanju legalnih obaveštajaca može da dovede do toga da takozvana legalna špijunaža ostane u prošlosti. Oni ne razmišljaju šta ako na njihovo mesto pošaljemo jastrebove? Oni su proterali normalne, dobronamerne ljude. Šta ako promenimo svoju politiku, pređemo sa takve saradnje na konfrontaciju? To nikome dobro neće doneti“, dodao je Mihajlov.
Obaveštajne službe i danas koriste metode koje realno postoje — klasična forma prikupljanja podataka nelegalnim kanalima. Ipak, malo je verovatno da se Rusija može vratiti načinu rada KGB-a. Svet se menja, kao i načini rada. Ali to ne znači da su nove metode manje efikasne.
„Ta struktura je stvorena 1954. godine. Podela na obaveštajnu i kontraobaveštajnu službu je dovela do određene promene forme. Mi živimo u drugom svetu i, naravno, naći ćemo načina da opet promenimo formu. Mnoge stvari su danas apsolutno otvorene. Lako je prikupiti informacije uz pomoć multimedijalnih tehnologija i mnogo toga što sada radimo olakšava rad naše obaveštajne i kontraobaveštajne službe. Ako je ranije bilo moguće proučavanje čoveka putem mreže agenata, nju danas zamenjuju društvene mreže. Možemo ga pratiti u realnom vremenu, ne samo gde se nalazi, već i šta jede“, objašnjava general.
Velika Britanija nema samo problem sa ruskim obaveštajcima — ona je postala arena za međunarodni rat špijunskih struktura iz celog sveta. Tamo se nalazi veliki broj islamista koje je prihvatila „za svaki slučaj“, a koji sada više nisu pod njenom kontrolom i koji izvode terorističke napade na teritoriji svojih domaćina.
