I da li bi mogao da se pojavi i neki novi „slučaj Skripalj“?
Ruskom politikologu i kolumnisti Viktoru Marahovskom sve je jasno: aferom Skripalj Britanci nisu postigli svoj cilj. Ovde se, smatra analitičar, ne radi o smanjenju ruskih diplomatskih misija, jer će na mesto stotina proteranih diplomata doći druga stotina.
Radi se o tome da je Britanija računala na veliko zamrzavanje odnosa sa Rusijom, ali to nije postigla. Želela je da se diplomatski konflikt prebaci u ekonomski prostor. Time se, uostalom, objašnjava i neočekivano snažna podrška Vašingtona. Računali su da će širenjem histerije ostvariti stvarnu pobedu — zaustaviti širenje „tokova“ gasa.
Međutim, Evropa nije stopirala projekat „Severni tok 2“ jer joj to ne odgovora. To bi to značilo prelazak sa jeftinog ruskog „gasovoda“ na skupi tečni prirodni gas. To bi automatski značilo i skuplju proizvodnju robe u EU.
Evropa se priključila ovoj histeriji i antiruskoj retorici, ali ne želi da izvrši ekonomsko samoubistvo, smatra Marahovski. Nemačka je jasno saopštila da „Severni tok 2“ nema nikakve veze sa slučajem „Skripalj“. Austrija je još direktnija, a takođe je zainteresovana za ruski gas.
Zbog toga bi, smatra Marahovski, moglo da se ispostavi da jedan Skripalj možda nije dovoljan. Amerika i Britanija u rezervi imaju još mnogo Skripalja i odbeglih ruskih oligarha i „političkih emigranata“, koje bi mogli da iskoriste… Analitičar veruje da će se to pre ili kasnije desiti.
A to što su SAD, Kanada, Ukrajina i još 14 zemalja EU rešile da zbog slučaja „Skripalj“ proteraju ruske diplomate iz svojih zemalja opasno je za sve i moglo bi da uvede odnose Moskve i Zapada u novo razdoblje hladnog rata, smatra ruski politikolog Igor Šatrov.
„Po mom mišljenju, ova situacija je opasna ne samo za svet u celini, jer podriva temelje međunarodnih odnosa, već pre svega za one zemlje koje su uključene u ovaj proces. Jedan od ciljeva Velike Britanije je bio da konsoliduje zapadno društvo oko sebe kao novog centra moći, ali umesto konsolidacije mi vidimo da nema jedinstva u EU, da nema jedinstva u zemljama koje ispovedaju zapadnu ideologiju i da nisu uspeli da stvore ’zajedničku pesnicu‘. Umesto konsolidacije dobili su diskusiju koja ruši zapadni svet, koji je već ionako podvrgnut raznim izazovima i pretnjama. Ne znam da li su Britanci računali na takvu reakciju, ali mislim da su posledice nepredvidive. Svet se približava ako ne ’vrućem‘, onda hladnom ratu, koji će biti gori od onog koji se nekad vodio između sovjetskog bloka i bloka zapadnih zemalja“, smatra Šatrov.
Zamenik šefa Komiteta Saveta federacije Rusije za međunarodne odnose Vladimir Džabarov takođe smatra da britanska premijerka Tereza Mej nije dobila „apsolutnu solidarnost“ EU na koju je računala, jer su mnoge zemlje odbile da vode antirusku politiku.
„A što se tiče tzv. „solidarnosti“ onih koji su pristali da proteraju ruske diplomate, tu pogledajte šta se dešava — Nemačka je proterala predstavnike Rusije, ali je istovremeno potpisala sporazum o gradnji „Severnog toka 2“. Češka proteruje diplomate, ali pritom predsednik te zemlje Miloš Zeman insistira na tome da se dokaže krivica Rusije u slučaju ’Skripalj‘, dok istovremeno premijer donosi neosnovane odluke“, kaže ruski senator.
Džabarov smatra da posle proterivanja diplomata neće uslediti neke nove mere protiv Rusije, ali naglašava da „žestok odgovor“ Moskve neće izostati.
On napominje da uprkos ovom diplomatskom ratu Rusija nastoji da ostane u kontaktu sa Zapadom po svim važnim pitanjima.
„Kontakti su se očuvali, sarađujemo sa Amerikancima i postoji razmena informacija po nizu pitanja, uključujući i po liniji specijalnih službi i u planu međunarodnog terorizma. Mislim da ovu kampanju protiv ruskih diplomata treba mirno preživeti. Tu se više buke i galame podiglo nego što bi realno trebalo. Zbog toga treba ostati smiren, uzdržan i ne padati na provokacije. Ali odgovor Moskve neće izostati — on će biti oštar i dobiće ga sve zemlje koje su u ovoj antiruskoj akciji učestvovale, bez izuzetka. Ne mislim da će posle proterivanja diplomata uslediti neki novi antiruski koraci. Da se ovo dogodilo pre pet godina, moguće je da bi situacija bila opasnija, ali sada, posle događaja u Siriji, gde smo pokazali da smo jaka zemlja, da naša ekonomija nije u rasulu, situacija se drastično promenila i to je mnoge otreznilo“, kaže Džabarov.
Prema njegovom mišljenju, slučaj „Skripalj“ i proterivanje diplomata se može tumačiti kao reakcija na Putinovo izlaganje pred Federalnom skupštinom.
Džabarov smatra da će se uskoro strasti stišati i da novih tenzija zbog slučaja „Skripalj“ neće biti.
Ekspert za energetiku Sergej Pravosudov ističe da napeta i složena politička situacija nije uticala na poslovne i gasne tokove, uključujući i realizaciju projekta „Severni tok 2“.
U jeku diplomatskog rata, Nemačka je odobrila izgradnju gasovoda, a očekuje se da će i druge zemlje krenuti tim putem.
„U stvari, već se očekivalo da će u skorije vreme dozvole biti izdate. Zbog toga, skandal sa diplomatama tu nikako nije mogao da utiče. Posao je nastavio da ide svojim tokom. Projekat odgovora svim učesnicima i zbog toga se očekuju odobrenja Finske, Danske i Švedske i početak izgradnje. Tako da bi bilo teško očekivati da će neko odbiti, posebno ako se uzme u obzir da ’Severni tok 1‘ već radi i donosi profit. Odreći se tog ili bilo kog sličnog projekata zbog nekih izmišljenih razloga bilo bi neshvatljivo i suludo“, smatra Pravosudov.
Zamenik predsednika Komiteta Saveta federacije za odbranu i bezbednost Aleksej Kondrjatov ističe da se Rusija zalaže za normalizaciju odnosa, a ne za osvetu.
„Danas je stav, uključujući i stav međunarodnih institucija, formiran u korist SAD. Taj stav ima pragmatični cilj da u informacionom prostoru zapadnih zemalja, pred očima njihovih građana, stvori negativnu sliku o Rusiji i to se čini na osnovu glasina, izmišljotina, spekulacija, neosnovanih optužbi, a onda to zapadnim zemljama služi kao izgovor za kršenje normi međunarodnog prava, pri čemu te zemlje za to neće snositi nikakvu odgovornost pred UN. Shvatajući da svet danas pre svega zavisi od dobre volje, a ne od zveckanja oružjem, naša zemlja vodi politiku uspostavljanja dijaloga. Uprkos svemu, Rusija se zalaže za obnavljanje dijaloga, a ne za osvetu. Mi želimo da se vlasti tih zemalja, koje donose takve odluke, otrezne i okrenu pronalaženju zajedničkog dijaloga i uspostavljanju dobrih, normalnih odnosa“, zaključio je senator.
