On je to kazao za „Večernje novosti“, a povodom najave prištinskih vlasti da su im glavni predstojeći ciljevi ulazak u Interpol i Unesko.
„Poučeni iskustvom prošlogodišnjeg brzopletog pokušaja kandidature, sa željom da kompenzuju fijasko u Interpolu, u Prištini mnogo ranije, već sada, kreću u kampanju. U ovom trenutku, izgledi po njih nisu dobri. Ali teško je proceniti da li će se predstojeći trend nastaviti i kakva će situacija biti u Unesku krajem 2019, kada će se o tome odlučivati“, rekao je Tanasković.
Prema njegovim rečima, posle najava iz Prištine, nema potrebe da Srbija u međunarodnoj zajednici menja nastup, čiji intenzitet od 2015. godine nije opadao.
„Radimo veoma sistematski, planski i uporno. Osluškujemo i pratimo šta preduzima druga strana i nastojimo da tome adekvatno pariramo, kada je moguće i unapred“, rekao je Tanasković.
Kako je rekao, u svemu tome Srbiji su veliki saveznici Rusija, Kina i pet članica EU, mada, kako je rekao, podrška stiže iz svih delova sveta — iz zemalja Latinske Amerike, pojedinih islamskih i arapskih zemalja, azijskih i afričkih država.
Tanasković je naveo da u Unesku postoje dva paralelna procesa — poboljšanje međunarodnog položaja Srbije i povećanje rezervisanosti o uverljivosti argumenata takozvane države Kosovo.
Zbog toga sada Priština, ističe Tanasković, pokušava da popravi poziciju i razmatranjem zakona o kulturnom nasleđu i verskim slobodama.
Zakon o kulturnom nasleđu ne može da bude usvojen zbog odredbe da su svi kulturni spomenici na teritoriji Kosova vlasništvo Kosova, što, kako Tanasković objašnjava, nije moguće jer se radi o imovinskom odnosu u kome Srpska pravoslavna crkva ima sve tapije.
Ambasador Srbije pri Unesku kaže da je u toj borbi svaki detalj važan, poput nedavnog članka britanskog „Indipendenta“ u kome se turisti pozivaju da posete na Kosovu znamenitosti koje bi mogle zauvek da nestanu.
A manastiri pomenuti u tekstu su ugroženi od Albanaca, kaže Tanasković i dodaje da bi Albanci najviše i voleli da tih spomenika nema jer bi značilo da nema tragova srpskog prisustva.
„A kada ih već ima, hteli bi da ih valorizuju i prikažu kao svoje ilirsko, albansko, predsrpsko kulturno nasleđe, da ’rasrbe‘ srpsku baštinu i uklope je u vizantijsku i balkansku, pa da im to bude glavni temelj sintetičkog i nepostojećeg kulturnog identiteta države koju žele da stvore“, zaključio je Tanasković.
Tanjug
