U američkim, britanskim i australijskim listovima objavljeni su tekstovi sa praktično istovetnom porukom. Ukratko, deluje da se „putinejdžeri“ nisu baš dopali inostranim novinarima. Indikativno je što su „Volstrit džurnal“, „Australijan“ i „Dejli telegraf“ ove tekstove objavili gotovo istovremeno, navodi Danilov.
Ranije su se u najvećem broju slučajeva zapadni mediji trudili da se pridržavaju klasičnog principa američke propagande iz epohe Hladnog rata, koja se bazirala na ideji da bi uvek trebalo odvojiti narod od vlasti. Štaviše, treba po mogućstvu vladajućoj eliti suprotstaviti građane i ohrabriti ih u borbi protiv tiranije i tvrde sovjetske, a potom i ruske vlasti. Sada se prešlo na „primitivne forme propagande“, pa se Rusi generalno demonizuju, bez obzira na rukovodeće državne strukture, sa jedne, i građanstva, sa druge strane.
Osim toga, Zapad je ostao u čudu kada su shvatili da ni „omladina više nije kao što je nekad bila“. Naime, „Volstrit džurnal“ prenosi pisanja ruske agencije „Levada centra“ da je popularnost Vladimira Putina zapravo najveća među „internet generacijom“, odnosno omladinom između 18 i 24 godine starosti. Novoizabranog predsednika podržava čak 86 odsto mladih ljudi, i to ruši sve dosadašnje američke šablone o tome kako bi trebalo da razmišlja i rezonuje ova grupa ruskog društva. Američki novinari su čak obavili serije intervjua sa mladim Rusima i shvatili da oni cene druge vrednosti u odnosu na generacije svojih roditelja. Takođe, mladi Rusi ne veruju u revolucije i nasilne smene vlasti, već u evolucione promene ka boljem.
„Putinova popularnost je neosporna, posebno među mladim ljudima“, konstatuje vodeći australijski list „Australijan“.
„Ruska ’generacija Putina‘ privrženija je Kremlju nego njihovi roditelji“, lamentira britanski „Dejli telegraf“.
Vrlo je moguće da povodom njihovih „slatkih“ uspeha tokom Hladnog rata, Zapad sada očekuje da se ruska omladina stidi i kaje za sve i svašta, za velike i male, realne i umišljene grehove. Na primer, za pobedu u Drugom svetskom ratu, za trovanje Skripalja, za doping program Rodčenka i za Putinovo ponašanje, za „Gasprom“ i „hiljadugodišnje imperijalne ambicije Rusije“, za sve istorijske uvrede pribaltičkih mitomana itd. Zato rusko društvo obavezno mora objasniti svojim mladim sugrađanima da je zapravo sa Rusima sve u redu i da u stvarnosti nemaju nijedan razlog da se bilo čega stide, kao i da Rusi nikome ništa ne duguju.
Sudeći po tome kako mlade generacije oslikavaju zapadni mediji, buduća Rusija je u pouzdanim rukama, u rukama radnih, patriotskih orijentisanih, racionalnih i čak genijalnih mladih ljudi.
Nažalost, naši geopolitički oponenti nisu spremni da ostave Rusiju na miru. A to znači da upravo ove mlade naraštaje očekuje osmišljavanje načina, metoda i tehnologija, neophodnih da zaštite sebe, svoje bližnje, svoje gradove i sela, svoju zemlju u celini. Od njih se očekuje da pobeđuju u uslovima žestoke globalne ekonomske, naučne i vojne konkurencije. Oni će morati da osmisle novo oružje, nove ideologije i finansijske instrumente. Mladi naraštaji u Rusiji će imati veoma tešku, ali i neverovatno interesantnu kolektivnu biografiju. U rusku omladinu možemo verovati, oni će sve odlično uraditi.
