Uzimajući u obzir sadašnje stanje političkih odnosa Rusije i Velike Britanije, kako komentarišete činjenicu da je momenat kada se iznose teške optužbe na račun Moskve indikativan s obzirom na predstojeće predsedničke izbore i potom održavanje Mundijala? A sve to imajući u vidu da je Skripalj sarađivao sa MI 5…
— Zbunjena sam. Govorim od samog početka da postoje tri momenta koje je u startu trebalo da utvrde policija i obaveštajne službe, a to je da nađu svedoke i provere sve snimke sa sigurnosnih kamera, da naprave analizu koju su izgleda ipak u međuvremenu uradili, i treće, i najvažnije, da utvrde motiv ovog trovanja. Znate, on je špijunirao za MI 5 i bio je uhvaćen na delu u Rusiji. Njega su osudili i poslali u zatvor. Zatim su ga pomilovali i poslali u Britaniju uz uslov da ga nadgleda MI 6, a do toga je došlo tokom razmene špijuna između dve zemlje 2010. godine. Tako da, imajući u vidu sve ovo, on je svakako morao sve što je znao da kaže i ruskoj strani, ali i britanskoj. Zato to što mu se desilo, ne bi trebalo sagledavati samo u kontekstu njegove prošlosti.
Postoji li neko ozbiljnije objašnjenje za napad na Skripalja, pre nego što svi upru prstom u Rusiju bez ozbiljnih dokaza?
— Većina medija je od samog starta forsirala temu „to je rusko maslo“. Ironija je u tome da je čak i ministarka unutrašnjih poslova Ember Rad pokušala da ubedi javnost da se ceo slučaj preda u ruke policije i da se sprovede istraga pre nego što bi se pravili brzopleti zaključci.
Ako bi se pošlo od motiva, sve zavisi od toga sa kim je on radio i u kakve je radnje bio umešan. Mogao je vrlo lako biti deo nekih drugih mračnih poslova, rame uz rame sa opasnim igračima, bez obzira na to odakle potiče.
Oni su tačno ustanovili sastav sredstva kojim su bili otrovani Skripalj i njegova ćerka, ali to ne znači da su recept za spravljanje ubojitog gasa od dve komponente znali samo Rusi, jer po celom svetu imate „preletače“, odnosno begunce. Ovo ne pominjem zbog nekakve moguće teorije zavere, već kao istorijat ovo pitanja: sećate se da su posle napada 11. septembra nekolicini političara i šefovima nacionalnih medija bile razaslate koverte sa antraksom. Tada je od posledica trovanja umrlo pet osoba, a sedamnaest je bilo u teškom stanju. Niko nikada nije javno objavio o čemu se tu radilo i ko je koverte poslao. Kasnije se ispostavilo da je antraks kojim su usmrćeni ovi ljudi bio proizveden u jednoj američkoj fabrici. Krivicu su svalili na jednog nezadovoljnog radnika koji je imao razloga da nekome napakosti. Tako nešto je i ovde moguće.
Kako komentarišete postupke Tereze Mej i kakav razvoj situacije možemo očekivati?
— Mejova je još jednom grubo bacila rukavicu u lice, a ironija je u tome što je ruski šef diplomatije predložio svoju pomoć u istrazi. Sa druge strane, mislim da Britanija nema realne poluge da nešto konkretno uradi, osim da ovako usmeno optužuje i napada Rusiju. Mogu da izbace diplomate, možda odustanu od učešća u Mundijalu, a čula sam čak nekakve glasine da se možda spremaju da izvedu sajber napad na Rusiju, ali sve to predstavlja veoma opasan put pred održavanje predsedničkih izbora u nedelju u Rusiji. Jer ako bi to uradili Britanci, Rusi mirne duše mogu reći „Britanija se meša u demokratske procese i izbor predsednika“". Mislim da London trči ispred rude. Trebalo bi sačekati zvanične verzije mogućih motiva, kao i to ko je bio neposredni izvršilac.
