Kako navodi list, pozivajući se na dobro obaveštene izvore, taj dokument Vašingtona sa izraženom geopolitičkom notom, direktno se tiče statusa južne srpske pokrajine i umnogome može da odredi dalji strateški pravac Srbije.
Radni „kosovski tekst“ Trampove administracije, o kojem bi moglo da bude reči već u utorak, kada u Beograd dolazi Ves Mičel, novi pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, sadrži nekoliko ključnih tačaka, navodi list.
Dokument predviđa da Zajednica srpskih opština dobije šira izvršna ovlašćenja i pojačane nadležnosti u oblastima zdravstva, prosvete i kulture.
Kako pišu „Novosti“, Zajednica bi bila tesno institucionalno povezana s potpredsednikom kosovske vlade koji bi dolazio iz redova srpskog naroda i koji bi praktično bio kontrolor njenog rada i sprovođenja ovlašćenja.
Od Beograda se očekuje da omogući ulazak Prištine u međunarodne organizacije.
Ako srpska strana pristane na taj paket, našoj državi bi bio omogućen ulazak u EU, a SAD bi joj garantovale širu ekonomsku i diplomatsku podršku u međunarodnoj političkoj areni, prenosi list.
Sagovornici „Novosti“ iz diplomatskih krugova ocenjuju da su se Amerikanci odlučila na taj korak jer su nezadovoljni inertnošću Brisela kada je reč o kosovskom pitanju.
Takođe u kontekstu sve življe neformalne opcije o podeli KiM, vašingtonskoj administraciji ne odgovara da Beograd i dejure preuzme Sever, jer bi se time stvorila tampon zona između Bošnjaka i Albanaca, njihovih pouzdanih saveznika, a Srbija bi preuzela kontrolu nad Kopaonikom i Zubinim Potokom koje su važne strateške tačke, prenose „Novosti“.
„Novosti“ navode da taj predlog ima i „drugu stranu medalje, koja, pre svega, na Vučićeva leđa prebacuje ogroman teret odgovornosti“.
List navodi da nije slučajno što je šef države „prva adresa“ za taj paket, jer je reč o najjačoj političkoj figuri u državi. Takođe piše i da zato iznad te „pošiljke“ već sada lebdi pitanje šta će biti ako Beograd i predsednik Vučić odbace zamisli SAD.
„Prva posledica se već nazire — blokada evrointegracija naše države, odnosno gubitak šanse da postanemo članica EU. Drugi faktor rizika je, kako se procenjuje, gubitak direktnih stranih investicija, pre svega iz država EU, što bi bio ogroman udarac za srpsku privredu“, navodi list.
„Novosti“ pišu da je o svim tim „crnim scenarijima“ našim zvaničnicima „natuknuto“ preko nezvaničnih zapadnih diplomatskih kanala.
Tanjug
