Tilerson je to objasnio rekavši da nije ni znao da će Lavrov biti u Adis Abebi, a da je o inicijativi za susret saznao kad je već krenuo na put, sa već detaljno planiranim rasporedom.
Ova izjava američkog državnog sekretara ukazuje da bi predsednik Tramp verovatno trebalo ozbiljno da se pozabavi kako Stejt departmentom, tako i bezbednosnim službama, jer kako drugačije objasniti da su Tilersonovi saradnici svog šefa „kasno“ obavestili da je njegov ruski kolega istovremeno na turneji po Africi i da želi da se sretnu, a najbolja obaveštajna služba na svetu nema pojma da im se Rusi „šetkaju“ po hotelu u kojem će spavati drugi čovek SAD?
U ozbiljnoj državi kao što je Amerika neko bi zbog ovakvih propusta, koje je američki šef diplomatije pritom otvoreno izneo u javnost, narodski rečeno — „popio otkaz“.
Možda bi čak predsednik Tramp tim povodom prigodno tvitnuo da su dotične osobe premeštene da lupaju pečate u pošti u nekoj američkoj zabiti, a Belu kuću i Stejt department ubuduće će moći da vide samo na TV-u.
Ili propusta zapravo — nije ni bilo?
Tilersonovo obrazloženje izostanka susreta sa Lavrovom, nekadašnjem diplomati Zoranu Milivojeviću zvuči — pomalo neozbiljno.
„Amerika je velika sila i oni tačno znaju, nedeljama unapred, u kakvom ambijentu će se odvijati neki skup na kome učestvuje neko iz vrha američke administracije. Državni sekretar je svakako neko iz vrha vlasti i on je sigurno znao ne samo ko će biti tamo, nego i sastav hotelskog osoblja i i satnicu njihovog rasporeda. Prema tome, to obrazloženje nije ubedljivo. Ja mislim da su razlozi političke prirode i da američka strana u ovom trenutku nije imala interesa da do ovog susreta dođe iz nekih svojih političkih motiva“, ocenjuje iskusni diplomata.
Kako kaže, ako je ruska strana zaista zatražila taj sastanak, onda je to učinjeno i po formi i po sadržaju onako kako se to inače čini — notom preko diplomatskih struktura.
„One besprekorno funkcionišu i ja sam apsolutno siguran i kada je reč o američkoj i kada je reč o ruskoj administraciji da tu ne može da se potkrade greška. Prema tome, onog trenutka kad je taj susret zatražen, državni sekretar SAD je morao da bude u toku, pa čak i ako je na putu, mora da bude o tome obavešten. Dakle, razlozi su političke prirode jer su međunarodne okolnosti sada dosta zaoštrene i ima puno pitanja i procesa koji su od izuzetnog interesa i za jednu i za drugu stranu“, uveren je Milivojević.
Prema njegovim rečima, Rusija se ponaša miroljubivo i nudi saradnju i dijalog na način na koji, u ovom trenutku, Amerikanci baš i nemaju odgovor.
„Stvari se na Korejskom poluostrvu kreću u pravcu nekog mira, na Bliskom istoku se takođe preporučuje sedanje za sto i razgovor o miru. Projektuje se neki interes velikih sila i za Afriku, a treba imati u vidu i Kinu i sve one poruke koje je gospodin Tilerson rekao na račun Kine i upozoravao afričke zemlje. Dakle, dosta je toga gde su dve sile konfrontirane na međunarodnom planu, a gde Amerika u ovom trenutku možda nije spremna da se ponaša suzdržano, imajući u vidu i njene ’velikosilske‘ interese i njeno ’velikosilsko‘ ponašanje“, napominje Milivojević.
Problem kod velike sile je, primećuje naš sagovornik, to što ona nema kriterijum za samokontrolu, pogotovo ako je prva, neprikosnovena, i smatra da je izuzetna.
„Tada je teško očekivati da se ona u nekom trenutku ponaša konstruktivno, da prihvati da nije prva među jednakima i da je potrebno da vodi dijalog o stvarima za koje ona misli da ne treba da ga vodi, već da treba da bude onako kako ona smatra, da se međunarodni odnosi ili situacija na nekom terenu odvija onako kako je ona pretpostavila da je u njenom interesu. Mi dakle vidimo ponašanje Amerike koje se ne odnosi samo na ovaj slučaj, već i konfrontaciju sa EU i taj trgovinski rat, akt koji je predsednik Tramp potpisao o uvođenju novih mera za čelik i aluminijum“, kaže Milivojević.
Vidimo, dodaje nekadašnji diplomata, da SAD ne odustaju od pristupa da je Amerika iznad svega i da su njeni interesi u prvom planu.
„Ona u tom smislu ne pravi ustupke ni oko velikih svetskih tema koje su sada na dnevnom redu, kao što je recimo Pacifik, Koreja, Bliski istok, Evropa ili Afrika. Amerika ide i dalje tvrdo, a tvrdo jezgro u američkoj administraciji, pre svega vojno-industrijski kompleks, to diktira Trampu. Uostalom, i sam Tramp je uveren da se tako treba ponašati“, smatra Milivojević.
Kako kaže, susret sa Lavrovom je izbegnut jer svaki razgovor velikih sila obavezuje, a svaka razmena mišljenja, pa i u neformalnim susretima, politički je relevantna.
„E sad, to bi možda oni doživeli kao odstupanje od pozicije gde Amerika diktira uslove, pa je za mene to jedno od obrazloženja zašto njima ne odgovara da se sretnu na tako visokom nivou. Dakle, ukoliko američka strana nema interesa da do tog susreta dođe, onda će se službe potruditi da se to izbegne i Tilerson i Lavrov ne bi mogli da se sretnu ni u hotelskom liftu. Treba imati na umu da svaki susret u kojem je došlo do nekog razgovora, pa čak i ako se on nazove slučajnim, podrazumeva da je došlo do političkog dijaloga. Iako u diplomatiji neformalne susrete karakteriše odsustvo forme, sadržaj uvek postoji. Masa je neformalnih susreta koji su po sadržaju bili i te kako politički važni i dali su značajne rezultate“, zaključuje Milivojević za Sputnjik.
