Zvanična Moskva veoma je zabrinuta zbog vesti koje stižu iz medija, a tiču se odluka SAD u vezi sa Sirijom, rekao je stalni ambasador Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja.
„Mislim na vesti o sastancima američkih diplomata u takozvanom uskom formatu. Nešto se kuva u vezi sa Sirijom. Veoma smo zabrinuti da će se navodna upotreba hemijskog oružja iskoristiti za nešto veće i mnogo opasnije“, rekao je ambasador.
Ima li Moskva razloga za zabrinutost i kakva je zapravo u ovom trenutku uloga Amerike u Siriji?
Nemanja Starović, istoričar i odličan poznavalac prilika na Bliskom istoku, za Sputnjik kaže da je reč o veoma ozbiljnoj izjavi vrhunskog ruskog diplomate koju treba s pažnjom analizirati, jer se može pretpostaviti da iza toga stoje konkretni obaveštajni podaci do kojih je došla ruska strana.
„Ovakve izjave se uglavnom daju u cilju preventiranja moguće eskalacije, odnosno kako bi se razotkrile namere neke druge strane i da bi se možda pod pritiskom javnosti tako nešto sprečilo. Kada govorimo o mogućim povodima za eskalaciju sukoba, kao što je navodna upotreba hemijskog oružja, istorija je puno puta pokazala da su ti povodi bili u formi izgovora. Setimo se samo optužbi na račun režima Sadama Huseina za posedovanje oružja za masovno uništenje i invazije na Irak koja je usledila 2003. godine, bez obzira na to što se nakon više godina temeljnim istragama pokazalo da su te optužbe bile potpuno fabrikovane i falsifikovane. U tom smislu bismo možda zaista mogli da očekujemo neku vrstu eskalacije“, upozorava Starović.
Kako kaže, u tu računicu treba, nažalost, ubaciti i politički faktor, odnosno činjenicu da se Donald Tramp suočava sa ozbiljnim problemima na domaćem planu, kako vezano za istrage koje se protiv njega sprovode u Vašingtonu, tako i vezano za krupne kadrovske promene u njegovom timu.
„Ne bi bio prvi put da se američki predsednik, suočen sa domaćim problemima, odluči na eskalaciju u vojnom smislu negde u inostranstvu. Zbog toga zaista vrlo ozbiljno shvatam izjavu gospodina Nebenzje i mislim da, nažalost, možemo očekivati neke američke poteze upravo na tom planu“, ocenjuje Starović.
Prema njegovim rečima, treba imati u vidu da se politika SAD na području Sirije, ali i šire u regionu, suočava sa kompletnim neuspehom.
„Osim relativnog uspeha u smislu suzbijanja takozvane Islamske države, na svim ostalim poljima njihova politika je neuspešna. Pre svega, režim Bašara el Asada je i dalje na vlasti i više nema nikakvih ozbiljnih priča u smislu njegovog svrgavanja u narednom periodu. Takođe, teritorija koja je pod kontrolom naoružane opozicije, odnosno Slobodne sirijske armije, ograničena je samo na jednu malu oblast na jugu države. Vašington je uz to izgubio svoj dominantni politički uticaj na vladu u Bagdadu, gde je uticaj preuzeo Teheran, a Vašington ubrzano gubi uticaj i na vlast u Erbilu, na Irački Kurdistan, koji je i nastao pod američkim kišobranom. Čini se da SAD nisu pružile onu vrstu podrške koju su irački Kurdi očekivali vezano za njihov referendum o nezavisnosti, što je uslovilo da je uticaj Irana sve jači nasuprot američkom“, objašnjava Starović.
Amerika je, dodaje naš sagovornik, ozbiljno antagonizovala Tursku, svog tradicionalnog saveznika, zbog podrške snagama koja Ankara s pravom smatra terorističkim, pa je retorika na relaciji Vašington—Ankara usijana do te mere da turski zvaničnici otvoreno govore da SAD podržavaju terorističke ciljeve određenih snaga.
„Imajući sve to u vidu, čini mi se da je američka administracija odlučila da sve svoje karte stavi na severoistok Sirije i na sirijske demokratske snage, gde je dominantan kurdski element koji Amerika obučava i naoružava, kako vidimo u poslednje vreme i teškim naoružanjem. Mislim da je neki dugoročni cilj Amerike, s obzirom na to da je izgubila pozicije u Turskoj, Siriji, Iraku i Iračkom Kurdistanu, da formira neku vrstu teritorijalnog ’klina‘ na severoistoku Sirije, odnosno da doprinese stvaranju formalnog ili neformalnog entiteta na području severoistočno od reke Eufrat, odakle bi SAD mogle da projektuju svoju moć i da koriste argument sile kako u pravcu Ankare tako i u pravcu Damaska i Bagdada, a opet imajući u vidu širi plan koji podrazumeva okruživanje Irana i kontrolisanje, barem sa severne strane, geopolitičkog izlaza Irana prema Mediteranu“, smatra Starović.
Na pitanje da li to znači da SAD u budućnosti planiraju podelu Sirije, sagovornik Sputnjika kaže da je činjenica da svi značajniji svetski i regionalni igrači insistiraju na teritorijalnoj celovitosti Sirije i da sa diplomatskog stanovišta nije realno da bude podele te države, a verovatno čak ni njene federalizacije.
„Međutim, kako vidimo, SAD se na to previše ne obaziru. Njihov cilj je da, ukoliko ne može doći do formalne federalizacije i formiranja nekakvog kurdskog entiteta na severoistoku Sirije koji bi bio pod njihovom dominacijom, insistiraju da do tako nečeg dođe makar u neformalnom vidu, odnosno da snage Sirijskih demokratskih snaga, uz značajno prisustvo američkog faktora, ostanu tamo na terenu“, zaključuje Starović.
