Vodeća kineska Komunistička partija predložila je da se ukine ograničenje od dva uzastopna mandata nešto manje od mesec dana pre nego što bi Si Đinpingu trebalo zvanično da krene drugi petogodišnji mandat na čelu Kine. Zapadni političari su požurili sa ocenama da bi ta izmena Ustava označavala da Kina sigurnim koracima tone u diktaturu, dok su pojedini mediji uporedili Si Đinpinga sa vladajućom dinastijom Severne Koreje.
Međutim, činjenica da u Kini vlada jednopartijski sistem dovoljna je da mnogi svetski analitičari, pre svega sa Zapada, kažu da u toj zemlji već odavno vlada diktatura, iako je to, prema rečima Jovana Čavoškog sa Instituta za noviju istoriju Srbije, slobodna ideološka procena.
Prema njegovim rečima, svakako će ova promena Ustava omogućiti Si Đinpingu da učvrsti vlast i ostane centralna figura partije i države u narednom periodu. Međutim, glavna izmena će biti ta što će politički sistem u Kini postati daleko personalizovaniji nego što je to bio slučaj proteklih 25 godina, budući da su ljudi koji su obavljali dužnost predsednika do sada bili više birokratskog tipa i radili na očuvanju sistema i stabilnosti.
„Ovo je prvi put nakon Mao Cedunga da Kina ima ovako harizmatičnog lidera. Bitno je reći da će sistem u suštini ostati isti, možda će biti čvršći u nekim ideološkim pitanjima, ali u svakom slučaju potvrdiće se neprikosnoveni politički ideološki autoritet Si Đinpinga kao lidera, kao što je nekada bio Mao Cedung“, ocenjuje Čavoški.
Na pitanje zašto je potrebno „lomiti“ stari poredak koji je ustoličio Deng Sjaoping — naslednik Mao Cedunga koji je Kinu otvorio za strane investicije i započeo veliki ekonomski rast, Aleksandar Lomanov sa Instituta za Daleki istok Ruske akademije nauka mišljenja je da je tada ta odluka bila odgovor na ono što je sa sobom nosila kulturna revolucija, odnosno na ono što je ostalo posle preduge autoritarne vladavine Mao Cedunga.
Sada, ukazuje on, u situaciji sa Si Đinpingom je partijska funkcija važnija od državne. Međutim, u slučaju da Si odluči da preda nekome svoj mandat, to bi dovelo do drastičnog pada važnosti uloge, odnosno mesta predsednika, jer bi to automatski značilo da je sva vlast u rukama partije. A ako za pet godina na funkciju predsednika Kine bude imenovan čovek koji nema nikakva suštinska ovlašćenja, to će, dodaje on, dovesti do još veće devalvacije ove funkcije.
„Si Đinpingove pristalice govore da bi za sprovođenje reformi koje je on započeo i 10 godina bilo malo, dok protivnici govore da na ovaj način država stupa na opasan put koji lako može odvesti u diktaturu. Međutim, kineska poslovica glasi da su rizici istovremeno i nove šanse. Stoga, ovo može biti dobra prilika da se te reforme privedu kraju — jedina opasnost je da Đinping u starosti izgubi vezu sa realnošću, što se ponekad dešava sa političarima u godinama“, objašnjava Lomanov.
On dodaje da narod Si Đinpinga vidi kao dinamičnog, aktivnog, trezvenog političara, samim tim on u Kini uživa neverovatnu popularnost — među običnim narodom je poznat zbog uspešne borbe protiv korupcije, a među srednjom klasom uživa ogromnu popularnost zbog fenomenalnog ekonomskog rasta koji u Kini i dalje traje.
„Upravo to što je Si Đinping navikao stanovništvo na konstantno poboljšanje materijalne situacije, kao i to i što se obrušio na korupcionere uz ukidanje brojnih administrativnih barijera koje su smetale biznisu i običnim ljudima, od njega je napravilo veoma popularnog predsednika. Uglavnom, u narednih deset godina veće su šanse da će Đinping ostvariti više pluseva nego minusa“, navodi.
Čavoški dodaje i ako se sagleda čitava istorija Kine, očuvanje stabilnosti je bilo ključno za svakog kineskog vladara. „Sve dok Si Đinping uspeva da održi sistem stabilnim i omogući razvoj društva iznutra i njene moći spolja, on će imati iza sebe i partijski i društveni konsenzus. Uvek će, naravno, biti kritičara, ali sve dok može da održi stabilnost za Kinu, ova pojava ne predstavlja negativnu stvar“, zaključuje on.
