„Kad se dođe do novca prestaje prijateljstvo“, glasi jedna nemačka uzrečica. Ali slične postoje u gotovo svim evropskim jezicima. To se odlično može videti i prilikom redovnih pregovora o „srednjoročnim finansijskim okvirima“ Evropske unije. Tom evropskom „sedmoletkom“ određuje se za šta će Evropska unija da daje novac iz zajedničke kase i koliko će ko u nju da uplaćuje.
Već prema iskustvima evropskih diplomata, ti pregovori su redovno najteži susreti na vrhu Evropske unije. Predsednici država ili vlada danima i noćima se natežu i niko ne želi da popusti ni za jedan cent, jer se tu radi o ukupno hiljadu milijardi evra za period od 2021. do 2027. godine.
Nezvanični sastanak na vrhu 27 članica koji je počeo ovog 23. februara u suštini je samo početak čitavog niza pregovora i cenkanja koji bi sredinom 2019. trebalo da dovede do konsenzusa oko budžeta. Tu sedmoletku zatim mora još i da prihvati Evropski parlament, koji je po pitanju budžeta ravnopravan u odlučivanju. Budžet Evropske unije moraju jednoglasno da prihvate svi predsednici država ili vlada zemalja-članica, što znači da svaka država ima mogućnost i da blokira čitav postupak ako ne budu uvaženi njeni interesi. Kao što se pokazalo u prošlosti, u toj blokadi naročito su vešte bile Velika Britanija i Poljska, piše „Dojče vele“.
Komesar za budžet Evropske unije Ginter Etinger predstavio je okvirni plan kako da se zatvori budžet. „Bregzit“, dakle odlazak Velike Britanije, koja je do sada bila treći po veličini neto platiša u evropski budžet, stvorio je nedostatak od blizu 10 milijardi evra. Polovinu tog novca Etinger želi da uštedi, kao i da drugačije rasporedi izdatke, ali druga polovina trebalo bi da bude pokrivena većim uplatama članica. Naravno, reč je pre svega o neto platišama, iako je u ovom slučaju to zapravo „bruto“ — zbir onoga što se uplaćuje u zajedničku kasu i onoga što se iz njega dobija. Neto platiše su one zemlje koje uplaćuju više nego što dobijaju, a to su u Evropskoj uniji, nakon „bregzita“, na prvom mestu Nemačka, a zatim Francuska, Italija, Holandija, Švedska, Belgija, Austrija, Danska i Finska.
Neke od tih zemalja su već pre početka pregovora jasno naglasile da ne nameravaju da plaćaju više nego do sada. Holandija je tako, u radnom dokumentu Vlade, objavila da „ne može da prihvati povećanje dažbina“, već predlaže da, nakon „bregzita“, obim izdataka mora da bude manji. Gotovo isto mišljenje ima i Austrija.
Ali komesar za budžet upozorava da je to teško moguće, jer su se pojavili i novi izdaci kada je reč o problemu migracija, kontroli granice, odbrani, ali i želji da se više ulaže kako bi se smanjila nezaposlenost, naročito mladih. U ovom trenutku EU i dalje najviše troši na „stari način“, kroz podršku za poljoprivredu i strukturalne reforme siromašnijih regiona Evropske unije, analizira „Dojče vele“.
„Biće ozbiljne svađe zbog novca“
Nemačka, bar prema koalicionom sporazumu o kojem se još odlučuje, zapravo je jedna od retkih zemalja koja je iskazala spremnost da u evropski budžet uplaćuje više, ali ne želi da se novac deli i troši na način kao do sada. Angela Merkel je u saopštenju Vlade ovog četvrtka naglasila da „bregzit“ pruža priliku da se razmisli o tome na osnovu čega i za šta EU daje novac, ali i da bi i primanja trebalo da zavise od toga da li se zemlje pridržavaju osnovnih evropskih vrednosti.
„Potreban nam je novi polet u Evropi. Prilikom nove raspodele iz strukturnih fondova trebalo bi paziti da se kriterijumi određuju i na osnovu angažmana regiona i opština kada je reč o prihvatu izbeglica. Solidarnost u EU ne može da bude jednosmerna ulica“, izjavila je kancelarka.
Ne treba ni pričati koliku uzbunu su izazvale te reči recimo u Poljskoj ili u Mađarskoj, dakle u zemljama koje su do sada bile među najvećim primaocima evropskih fondova, ali koje već i na samo spominjanje prihvata izbeglica na svojim državnim granicama podižu bedeme. I iz Evropske komisije može se čuti predlog da bi isplata dotacija trebalo da bude povezana s pridržavanjem osnovnih načela pravne države. I opet je tu Poljska ta država koja će učiniti sve da „sve ostane po starom“, piše „Dojče vele“.
Evropski komesar za budžet Etinger proteklih nedelja obišao je mnoge zemlje EU i, osim u Nemačkoj, naišao je na malo razumevanja, naročito u onim zemljama koje bi sada trebalo da plaćaju više. Austrijski kancelar Sebastijan Kurc ga je doduše dočekao prijateljski, ali ga je isto tako sasvim jasno upozorio na to da Beč ne želi da plaća više. S druge strane, u zemljama koje su do sada dobijale podršku redom je mogao da čuje da bi suma trebalo da ostane ista, pa čak i da se poveća. Za Etingera je zaključak samo jedan: „Biće ozbiljne svađe zbog novca“.
Gomila novca
Slično sluti i Rajmer Bege, nemački stručnjak za budžet pri Evropskoj narodnoj stranci u Evropskom parlamentu. Bege smatra da bi se spor, čak i na nivou Saveta EU, dakle među predstavnicima članica, mogao da se protegne ne samo mesecima, već i godinama, što bi moglo da ugrozi sve rokove u budućnosti. Kada je reč o Evropskom parlamentu, Bege se zalaže za ubrzane pregovore kako bi sporazum o budžetu bio postignut barem pre sledećih izbora za Evropski parlament koji se održavaju u junu 2019. godine, navodi se u analizi „Dojče velea“.
U Savetu EU, međutim, mnogi smatraju da je potpuno nerealno očekivati tako brzo postizanje dogovora. U pregovorima, naime, ima i drugih opasnosti, na koje je podsetio predsednik Saveta EU Donald Tusk. Velika Britanija, naime, redovno je za sebe uspevala da postigne dogovor sa ostalim članicama oko čitavog niza povlastica i izuzetaka kada je reč o njenom uplaćivanju u budžet EU. Istovremeno, u senci Londona provlačile su se i neke druge članice s svojim željama i željicama. S „bregzitom“, to bi sada bilo logično, svi ti popusti padaju u vodu. A ti popusti — to je u stvari gomila novca.
