„Nisam optimista po pitanju Kosova i očekujem da će to pitanje nastaviti da opterećuje region“, rekao je Montgomeri, na pitanje ima li, prema njegovom mišljenju, prostora za kompromisno rešenje, s obzirom na to da Priština ne prihvata ništa osim nezavisnosti.
„Moje lično mišljenje je da, ako će biti kompromisnog rešenja, onda će ono biti rezultat direktnog dogovora između Beograda i Prištine“, kaže Montgomeri, ali ukazuje da za jedan takav sporazum postoje dve velike prepreke.
Prva prepreka je, kaže, to što kosovski Albanci imaju jaku podršku Amerikanaca da se drže stava o nezavisnosti Kosova u okviru postojećih granica.
„Sve dok SAD budu imale taj stav, male su šanse da bi ijedan političar, kosovski Albanac, preuzeo politički rizik ’predaje‘ bilo koje teritorije“, smatra on.
Ako ova prepreka uopšte može da se prebrodi, najveća šansa za to je upravo sada, u Trampovoj eri, jer najviše strukture američkih vlasti uopšte ne zanima ovaj region, dodaje Montgomeri.
Druga prepreka je to što bi dobar kompromis bilo ono što bi mnogi na obe strane u velikoj meri smatrali neprihvatljivim i čemu bi se jako protivili.
„Mislim da bi to bilo veoma teško i za Srbiju i za kosovske Albance, ali posebno za ove druge“, kaže Montgomeri.
Prema njegovom mišljenju, postoje četiri moguća ishoda kada je reč o Kosovu.
Prvi, kako kaže, jeste produžetak aktuelne situacije, što bi na kraju bilo iskorišćeno kao razlog da se blokira prijem Srbije u EU.
Drugi je normalizacija odnosa bez direktnog priznanja nezavisnosti Kosova sa srpske strane.
„Očekujem da će EU tražiti od Srbije da utiče na Rusiju da prestane da blokira prijem Kosova u UN u zamenu za članstvo Srbije u EU“, kaže nekadašnji američki diplomata.
Kao treći mogući ishod on vidi to da će pred Srbiju, na kraju procesa pridruživanja, biti stavljen izbor po principu „uzmi ili ostavi“ — „priznajte nezavisnost Kosova i ulazite u EU, odbijte i nećete biti član“.
Četvrti mogući ishod jeste da srpsko rukovodstvo i rukovodstvo kosovskih Albanaca postignu bilateralni sporazum, u kojem će biti elemenata koji se međunarodnoj zajednici neće dopasti.
Kao primer takvih elemenata, Montgomeri navodi neki vid podele Kosova i uključenje manjeg dela teritorije u Srbiji koji je sada pretežno naseljen Albancima.
„Znaćete da je kompromis dobar kada mu se ključni akteri na obe strane oštro protive“, zaključuje Montgomeri.
Komentarišući nedavnu posetu senator Rona Džonsona Srbiji kaže da je on samo ponovio standardne američke stavove, te da njegovu posetu, imajući to u vidu, ne treba interpretirati kao nekakav vid pritiska.
Na pitanje o rusko-srpskim odnosima i zahtevima EU da Srbija harmonizuje svoju spoljnu politiku sa evropskom, pa i kada se radi o Rusiji, Montgomeri kaže da taj zahtev treba sagledavati u svetlu činjenice da mnogi u EU uopšte ne žele nove članice, a posebno ne one koje imaju ozbiljna pitanja sa susedima.
EU već ima ozbiljne probleme, ukazuje, i dosta je onih koje brine prijem novih članica.
„Ali, umesto da to kažu direktno, ti skeptici pokreću razna pitanja i pokušavaju da izvrše pritisak na Srbiju da se tome prikloni. ’Rusko pitanje‘ spada u tu kategoriju“, uveren je Montgomeri.
„Skeptici su na dobitku u svakom slučaju. Ako se Srbija ne prikloni, oni mogu da kažu: ’Nije spremna za EU‘. Ili Srbija se prikloni i to pitanje nestaje, a pojavljuje se novo i tako bez kraja i konca“, zaključio je Vilijam Montgomeri.
Tanjug
