General je na brifingu u Državnoj dumi govorio u prilično oštrom tonu. Komentarišući međunarodnu situaciju u svetu on je rekao da „ako se ona promeni, onda će to biti na gore“.
„Prelazak na pravedniji multipolarni svet ispunjen je žestokim otporom kolektivnog Zapada, koji pokušava da zadrži dominaciju u svetskim poslovima po svaku cenu“, smatra Šamanov.
Prema njegovim rečima, svet je podeljen na „one koji ne žele da siđu sa geopolitičkog prestola na koji su se navikli“; na „vazale koji su veoma zadovoljni dosadašnjim gospodarima njihovog života“, kao i na one koji „razumeju da je prelazak na novi svetski poredak danas objektivna nužnost“.
Rusija je, kako je rekao, u epicentru ovih procesa, iako „partneri“ njena dejstva zaštite nacionalnih interesa vide kao glavni destabilišući faktor ne samo u Evropi, nego i u drugim regionima sveta.
„Šamar“, koji su nam naneli uoči Olimpijade 2018. u Pjongčangu još jedan je primer te hajke. Međutim, general Šamanov je na to odgovorio ruskom poslovicom: „Na nas udaraju, ali mi smo sve jači“.
On je podsetio i na reči kineskog vojnog atašea u Rusiji general-majora Kuj Janveja, koji je ranije u Savetu federacije rekao: „Ako Amerikanci u svojoj novoj vojnoj strategiji otvoreno nazivaju Rusiju i Kinu američkim rivalima i nameravaju da se tome suprotstave, šta nas sprečava da nađemo zajednički odgovor na izazove Vašingtona i njegovih saveznika?!“.
Šamanov je rekao da su te izjave zainteresovale Moskvu.
Ruski general je takođe dodao da treba razmotriti i izjavu savetnika iranskog lidera ajatolaha Alija Hamneija o mogućem stvaranju regionalne koalicije u sastavu Irana, Rusije, Sirije, Iraka i Pakistana.
Rusija ima odgovor na pretnje NATO-a
Tema vojnih vežbi NATO-a na granicama sa Rusijom u kontekstu spoljnih pretnji postaje ključna. Šamanov je izneo i činjenice: u baltičke zemlje i Poljsku prebačena su četiri bataljona taktičke grupe multinacionalnih snaga, kao i oklopna brigada i brigada vojne avijacije kopnene vojske SAD. Formirano je sedište multinacionalnih divizija NATO-a u Rumuniji i Poljskoj. U Norveškoj je raspoređen bataljon američke morske pešadije i stvorena je infrastruktura za raspoređivanje i brigade.
U Istočnoj Evropi se povećavaju kapaciteti infrastrukture luka i aerodroma, povećavaju se mesta za čuvanje američkog taktičkog nuklearnog oružja u Evropi, intenzitet NATO vežbi je udvostručen, uključujući i vojne vežbe na granicama Rusije.
NATO je 2014. godine imao 282 vojne vežbe, a 2017. — 548. Godišnje se održava više od trideset vojnih vežbi, čiji su scenariji zasnovani na oružanom sukobu sa Rusijom.
Broj snaga za hitno reagovanje NATO-a porastao je sa deset na četrdeset hiljada.
Nova odbrambena strategija i nuklearna doktrina SAD, prema rečima Šamanova, imaju „ofanzivni, ako ne i agresivni karakter“.
General je rekao da se to ocenjuje kao direktna „pozivnica“ Rusiji i drugim geopolitičkim oponentima SAD na novu trku u naoružanju. Ali, kako je istakao, Moskva neće nasesti na američku provokaciju.
„Ako nas prinude da ratujemo, mi ćemo to činiti onako kako nas je učio klasičar ruske vojne umetnosti, vojskovođa Aleksandar Vasiljevič Suvorov — ne brojnošću, već umećem“, istakao je general.
Hladni rat i kamen spoticanja
Govoreći o ratu u Siriji, general je skrenuo pažnju na činjenicu da danas na Zapadu pokušavaju da ospore pobedu ruske vojske i okite se pobedom nad međunarodnim terorizmom, iako svi pokazatelji ukazuju suprotno. Na primer, na početku ruske vojne operacije u Siriji teroristi su kontrolisali više od 70 odsto teritorije, a danas manje od deset odsto.
General je rekao da napadi američke avijacije i njenih saveznika na ciljeve u Siriji „izazivaju brojna pitanja“.
Šamanov je takođe ocenio da značajan deo vladajuće elite u SAD i dalje živi u paradigmi Hladnog rata, kritički ocenjujući Rusiju na osnovu odnosa sa SSSR-om.
On je istakao da Vašington nastavlja svoj destruktivni kurs prema Rusiji i njenim saveznicima, a antiruska komponenta i dalje ostaje ključni element kako u unutrašnjoj, tako i u spoljnoj politici Amerike.
Šamanov je skrenuo pažnju na to da je globalna bezbednost ugrožena, jer „postoji ozbiljna sumnja“ da SAD ne poštuju dogovore o razoružavanju, a posebno sporazum START 3. Konkretno, radi se o preradi lansera balističkih raketa „Trident 2“ na podmornicama i teškim bombarderima B-52H, jer Rusija nije u mogućnosti da potvrdi da više nisu u stanju da nose nuklearno oružje. Postoje i druge tačke koje ugrožavaju održivost sporazuma START 3, dodao je Šamanov.
Još jedan kamen spoticanja je Sporazum o raketama srednjeg i malog dometa. Rusija smatra da univerzalni lanseri MK-41, raspoređeni na bazama PRO u Istočnoj Evropi, mogu da lansiraju postojeće krstareće rakete morskog baziranja i perspektivno ofanzivno oružje, koje je razvio Pentagon.
Šamanov je istakao da postoje i druga pitanja koja stvaraju zabrinutost Moskve, a kojima bi trebalo da se pozabavi Savet bezbednosti UN.
S druge strane, ruski general je podsetio i da Vašington optužuje Moskvu da rakete za sistem „Iskander“ navodno imaju domet koji je zabranjen po Sporazumu o raketama srednjeg i malog dometa. On je istakao da Amerikanci po običaju za to ne iznose nikakve dokaze, već se samo pozivaju na neke „tajne podatke“.
„Na taj način, pod izgovorom ’ruskih prekrašaja‘, SAD ne samo da nas napadaju politički i sankciono, nego su i otvoreno pokrenule program koji vodi ka razvoju novih sredstava, zabranjenih sporazumom. To je direktan put ka njegovoj propasti“, upozorio je Šamanov.
Snaga ruske armije
General je vojnim atašeima rekao i da jedan od prioriteta Rusije ostaju Strateške nuklearne snage. Jačanje nuklearne trijade savremenim oružjem je dovedeno do 79 odsto. To, po rečima Šamanova, omogućava da se svakom potencijalnom agresoru nanese nesaglediva šteta. Posebna pažnja se posvećuje razvoju visokopreciznog oružja, koje omogućava da se efikasno rešavaju zadaci nenuklearnog odvraćanja.
On je rekao i da je vazdušno-kosmička odbrana zemlje ušla u novu fazu i da u završnicu ulazi raspoređivanje radarskih stanica za lociranje vazdušnih meta na udaljenosti od preko hiljadu kilometara od ruskih granica.
U snagama opšte namene formirane su samodovoljne mešovite grupe vojske, koje mogu da rešavaju zadatke u mogućnim vojnim sukobima. To je, kako je naveo Šamanov, direktan odgovor na izazove i pretnje vezane sa kursom NATO-a i povećavanjem svog vojnog prisustva na istočnim granicama bloka.
Generalno, u prethodnih godinu dana, ruska vojska dobila je više od 11 hiljada novih modela oružja i tehnike, više od sedamsto modernizovanih modela, uključujući oko osamsto tenkova i oklopnih borbenih vozila, više od dvadeset brodova.
„Čak i naši rivali priznaju značajno povećane vojne sposobnosti Rusije. Ali ove mogućnosti su odbrambene. I ne bih preporučio nijednoj ’vrućoj glavi‘ na Zapadu da proveravaju njihovu snagu“, rekao je Vladimir Šamanov.
