Učestvovali ste na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, gde ste izjavili da će Iran odgovoriti na bilo kakvo narušavanje nuklearnog sporazuma. Kakva je po Vašem mišljenju danas situacija tim povodom? Da li će evropski učesnici „šestorke“ reskirati i podržati želju SAD da ukinu taj sporazum?
— Cela međunarodna zajednica danas, osim Trampove administracije, Izraela i dve, tri bliskoistočne države, taj sporazum doživljava kao međunarodni dokument, a ne kao bilateralni ugovor između SAD i Irana. Podsetiću da međunarodni ugovori ne mogu biti promenjeni u jednostranom poretku. Ako bi pak došlo do takvog presedana, onda će ubuduće pregovaranje i usvajanje pravnih normi u svetskim razmerama postati daleko složenije.
Zato sve ono što se sada dešava u vezi sa tim sporazumom, više je od njega samog, jer se tiče međunarodnog poretka. Međunarodni ugovori više nikada neće moći da budu postignuti, ukoliko se uvede pravilo da jedna država samoinicijativno može da izađe iz sporazuma, pa makar to bila i superdržava. Ako SAD odluče da ipak učine taj opasan korak i ponište svoj potpis, oni će sami sebe izolovati.
Mi taj dokument posmatramo kao osnovni princip. Ali moramo još da vidimo kako će evropske države realizovati sve neophodne korake kako bi taj sporazum opstao na snazi. Oni javno govore da nisu spremni za bilo kakvu reviziju ugovora i, kao drugo, oni se i sami bore za očuvanje sopstvenih interesa u skladu sa svim odredbama sporazuma.
Iran je izjavio da ima spremljenu taktiku u slučaju jednostranog povlačenja SAD iz Sporazuma. O kakvim kontramerama Teherana se konkretno radi?
— Naravno, mi ne želimo da plašimo bilo koga. Ipak, želimo da svi trezveno razmišljaju i da sa određenom pažnjom usvajaju izbalansirane odluke. Nažalost, SAD se ne pridržavaju preuzetih obaveza, koje proističu iz Sporazuma. Ako Vašington odluči da jednostrano poništi svoj potpis na tom dokumentu, to će značiti, sa jedne strane, da su Amerikanci narušili odredbe pravne norme, a sa druge strane onda će Iran primeniti niz mera koje se sigurno neće dopasti SAD. A to koji će scenario primeniti Teheran, zavisi od političke mudrosti SAD. Reći ću samo to da onaj ko imalo razmišlja, morao bi se plašiti iranskog odgovora.
Nedavno je komanda obaveštajne službe kopnene vojske SAD objavila da počinje sa radom na novom programu koji bi trebalo da analizira emotivnu pozadinu, odnosno „ton“ poruka na društvenim mrežama u Rusiji, Iranu i Severnoj Koreji, kao i da generiše odgovore koji bi održali isti takav ton originalnih poruka. Pretpostavlja se da vojska SAD planira da koristi botove kako bi nadgledali objave na društvenim mrežama i uticali na njihove korisnike. Imajući u vidu da ste aktivni korisnik Tvitera i Instagrama, šta mislite o tome? Hoće li SAD uspeti da utiču na iranske korisnike?
— SAD uvek pokušavaju da koriste tehnološki napredak kako bi ostvarili ciljeve svoje rušilačke politike. I ovaj slučaj nije izuzetak. Važno je obratiti pažnju na neophodnost optimalne upotrebe sajber prostora. Društvene mreže su stvorile mogućnost da dođe do obaranja monopola nad informacijama. Realnost je takva da se medijske imperije, koje obično kontrolišu Zapad i cionisti, ruše upravo zbog napretka sajber prostora.
Naravno, SAD koriste različite načine ostvarivanja uticaja i pokušavaju da vrate sebi svoju izgubljenu moć monopoliste nad informacijama. Zato je i za korisnike i za vlade naših država od presudne važnosti da otvoreno iskoriste tu mogućnost.
I za kraj, da li čitate ruske medije i konkretno Sputnjik?
— Da, koliko mi to dozvoljavaju obaveze. Osim toga, ja ne govorim ruski, dobijam informacije o pisanju ruskih medija od prijatelja koji govore ruski. Ali pošto Sputnjik piše i na arapskom i na farsi jeziku, da, redovno vas čitam.
