Pucnji u Ukrajinu
Napetosti u centru ukrajinske prestonice rasle su nekoliko nedelja unazad, ali je sredina februara donela prve konkretne probleme. Položaj tadašnjeg predsednika Janukoviča je 17. februara još delovao sasvim stabilno. Međutim, u naredna dva dana situacija se naglo promenila. Ponovni sukobi između policajaca i opozicije su doveli do ljudskih žrtava.
Vlasti su pokušale da smire situaciju. Predsednik Janukovič se dogovorio sa liderima opozicije da će uspostaviti primirje. Dan nacionalne žalosti je bio objavljen 20. februara. Gorka ironija je dovela do toga da upravo na ovaj dan dođe do masovnih nereda i brojnih žrtava u centru ukrajinske prestonice.
Prvi pucnji su se čuli već ujutru na Trgu nezavisnosti, pošto je došlo do uklanjanja kampa opozicionera. Oko devet sati ujutru, opozicioneri su prešli u napad i zauzeli Oktobarski dvorac i Obelisk nezavisnosti. Policija se povlačila, pucnjava je postajala sve intenzivnija. Poginule su 53 osobe, od toga 4 policajca.
Posle pobede, pristalice pokreta Evromajdan su optužile policajce da su oni krivi za masovno krvoproliće. Prema podacima komisije na čijem je čelu bio Genadij Moskal, vatru su otvorili snajperisti Krimske teritorijalne uprave Unutrašnje vojske.
Sputnjik je objavio intervju sa gruzijskim snajperistima sa Majdana, sa Kobeom Nergdzeom i Aleksandrom Revazišvilijem. Oni tvrde da je pitanje o pucnjavi bilo diskutovano sa Andrejem Parubijem i Sergejem Pašinskim. Danas su ova dvojica predsednik Vrhovne rade i šef komiteta Rade za odbranu i bezbednost. Tačne instrukcije snajperisti su dobijali od bivšeg američkog vojnika Kristofera Brajna. Oružje je u zgradu konzervatorijuma i hotela „Ukrajina“ doneo lično Pašinski i sâm je otvorio paljbu iz automata. Iz karabina „Sajga“ je pucao Vladimir Parasjuk, kasnije oficir bataljona „Dnjepar“ i narodni poslanik Ukrajine.
„U osnovi sadašnje ukrajinske vlasti su krv i laž“, govorio je bivši ukrajinski premijer Nikolaj Azarov.
Kako se predao Janukovič
Događaji nakon masovne pucnjave i pogibije desetina građana doveli su do kolapsa ukrajinskog državnog sistema. Sateran u ćošak, predsednik Janukovič je faktički kapitulirao. On je 21. febrara, u prisustvu opozicionara, potpisao Sporazum o regulisanju političke krize, i bilo je dogovoreno održavanje vanrednih izbora. Radikalni deo opozicionara sa Majdana — grupu Desni sektor — delimično povlačenje Janukoviča nije zadovoljilo.
Pošto su radikalne grupe pretile da će nastaviti nasilje ukoliko ne dođe do ostavke predsednika, 21. febrara uveče Janukovič je defakto ispunio zahteve i napustio Kijev.
U Ukrajini je počeo pravi haos. Opozicioni aktivisti su po sopstvenom nahođenju počeli da menjaju vlast u regionima, upadaju u državne zgrade i „zavodili red“. Janukovič koji više nije upravljao državom, de jure je odbijao da prizna poraz. Vlast je dopala šaka liderima „opozicionog“ pokreta za Majdan, koji zapravo nisu imali nikakve legalne osnove za to.
Smena vlasti se nastavljala, policija se povukla. Kada više nije bilo jasno gde se zapravo nalazi Janukovič, Andrej Parubij je objavio da opozicija u potpunosti kontroliše Kijev.
