„To nije samo još jedna eksplozija nasilja u ovom, kako se čini, beskonačnom ratu. To je sukob dve najveće vojne sile na svetu — Amerike i Rusije, dve članice NATO-a — Amerike i Turske, i zakletih neprijatelja — Izraela i Irana“, navodi autor članka.
„Ovaj rat nikad nije bio toliko internacionalan kao sada… Znam, uvek su ga predstavljali kao takvog, ali to nikad nije bilo u stvarnosti“, kaže Fajsal Itani, ekspert instituta „Atlantik kaunsil“ (Vašington).
„Sada je Asad, uz podršku Irana i Rusije, nadvladao opoziciju. Međutim, nijedna od stranih sila nije zadovoljna statusom kvo. Na kraju, svaka sila proverava koliko daleko može zaći u zaštiti svojih interesa — često u bukvalnom smislu, kao što je slučaj sa Rusijom, SAD i njihovim različitim saveznicima koji se bore za teritoriju oko obala Eufrata“, navodi se u tekstu.
Podsetimo, Turska nije spremna da pristane na jačanje pozicija Kurda koje podržavaju SAD. Sa druge strane, Vašington izgleda ima čvrstu nameru da se zadrži u Siriji kako bi sprečio vaskrsnuće terorističkih grupa i sprečio realizaciju plana Irana za širenje uticaja u istočnom Sredozemlju. Izrael podržava nameru Amerike usmerene protiv Irana, navodi se u članku.
„Rusija želi da sačuva prijateljsku vladu u Damasku i vojno prisustvo u Sredozemlju, stavljajući se na mesto svetskog lidera, kao što je Amerika“, piše list. Iranci „pokušavaju da stvore dugoročnu stratešku vojnu infrastrukturu u Siriji, izgrade fabrike za proizvodnju raketa, prebace tamo visokopreciznu municiju“, navodi Itani. Nijednoj od njih se ne dopada prisustvo SAD.
Turska i Rusija nemaju nameru da ulaze u rat sa SAD zbog Sirije, smatra Endru Tebler, ekspert vašingtonskog Instituta za bliskoistočnu politiku. Najverovatnije, može se desiti sukob Irana i Izreala.
„Očekivao bih zaoštravanje konflikta, ali ne i postavljanje pitanja ko će voditi glavnu reč u Siriji“, prognozira Filips. Po njegovim rečima, situacija očigledno ide naruku Rusiji i Iranu, koje su najviše uložili u rat.
„Oni nemaju nameru da se povuku“, kaže on.