„Zašto su toliko pogrešili politikolozi koji su nam pre 25 godina — nakon raspada SSSR-a — saopštili da će se liberalna demokratija proširiti na čitav svet? Zato što nisu predvideli povratak istorije“, tvrdi istoričar Andre Roper u intervjuu francuskom „Ekspresu“.
U svakom ljudskom društvu postoji kulturni kod koji se vremenom stvara. Kakvo god da je bilo mešanje različitih kultura, postoje određene osnove, veštine i pristupi koji periodično isplivavaju i koji su međusobno različiti.
„Povratak Istorije“ se posebno vidi početkom 21 veka. Osim povratka religioznosti i evolucije kineske politike, mogu se lako naći i drugi primeri, piše Roper.
Rusija Vladimira Putina se vraća svojim viševekovnim korenima — carizmu i slavenofilstvu.
„Zar ne liče modeli predsednika Rusije i imperatora Nikolaja Prvog, čija je deviza bila: Pravoslavlje, samodržavlje i narodnost“, pita istoričar.
Vertikala vlasti, odnos prema RPC, veličanje „ruske nacije“ i neprijateljstvo prema Zapadu prave Putina naslednikom ideologije koja ima duboke istorijske korene.
Ista paralela se može primeniti i na Tursku Redžepa Tajipa Erdogana koja je očarana Osmanskom imperijom, kao i na Indiju Narendra Modija koji mašta o povratku stare veličine pomoću hinduizma, da ne govorimo o Egiptu gde više od jednog veka postoji jednovlašće.
Često govore da Francuska nije za reforme i da se ona menja samo za račun velikih promena, koje su po prirodi revolucionarne.
Povratak istorije — pozivanje na poznatu knjigu američkog politikologa Fransiisa Fukojame „Kraj istorije i poslednji čovek".
