Raste potražnja
„Broj turista koji se interesuju za ekološki čiste teritorije očigledno raste. O ekoturizmu se mnogo govori i želimo da verujemo da će ovaj vid odmora postati glavni oblik turizma u Rusiji“, govori za Sputnjik Oksana Riznič, šefica projekata ekološkog turizma u okviru centra „Zapovedniki“, koji prevashodno ima obrazovnu funkciju.
Trend koji je zapljusnuo praktično sve sfere ovog segmenta tržišta doveo je do toga da danas hotelijeri i ugostitelji sve i svašta nazivaju „ekoturizmom“, praktično sve ono što je van „civilizacije“.
Međutim, Oksana Riznič podvlači da ekološki turizam najpre mora biti motivisan očuvanjem prirode. Osim toga, naša sagovornica podvlači da bi takav vid turizma trebalo da pomogne razvoju regiona, očuvanju etničkog kolorita i posledično da dovede do povećanja životnog standarda stanovnika u provinciji.
Zimska priroda
„Zimi nema mnogo tura, jer priroda spava, ali postoji mogućnost da se otputuje na ruski sever u posetu farmama jelena i novorođenim tuljanima. Leti je Arktik veoma atraktivan, jer su dva letnja meseca jedino vreme kada se može posmatrati priroda i život u tom surovom regionu“, govori za Sputnjik Tatjana Kališevska, generalna direktorka „Centra ekoloških putovanja“.
Na sever, iza polarnika, može se otići i u okviru organizovane ture „Nenjecki odmor“. Turisti na motornim sankama dolaze do tundre i istim prevoznim sredstvom se kreću po ovim predelima. Žive u jurtama i jedu tradicionalnu hranu — supu od jelenjeg mesa, jela od ribe i severno bobičasto voće. Takođe, moguće je voziti se saonicama u koje su upregnuti severni jeleni i upoznati se sa svakodnevicom nenjeckog naroda.
Ruku na srce, ta tura nije jeftina, 4 dana za jednu osobu koštaju 55.000 rubalja. Odvojeno se mora platiti i povratna avionska karta na relaciji Moskva-Narjan Mar u iznosu od oko 18.000 rubalja. Let traje dva i po sata u jednom smeru. Bez obzira na cenu, oni koji su bili, kažu da je ovo retko interesantno iskustvo.
U februaru i martu se može otići na trodnevnu turu „Uralske planine“. Maršruta prolazi između najviših prevoja južnog Urala sa pogledom na reku Belu, po četinarskoj šumi. Cena ove, inače zaista interesantne i uzbudljive ture je značajno povoljnija — 27.000 rubalja po osobi, dok povratna avio-karta košta blizu 6.000 rubalja na relaciji Moskva-Ufa.
Ali ono što apsolutno oduzima dah je poseta najdubljem jezeru na planeti, odnosno Bajkalu i Tunkinskoj dolini. Za pet dana turisti mogu da se upoznaju sa južnim obalama jezera Bajkal, svakodnevnim životom lokalnih naroda u okviru etnografskog kompleksa „Taljci“ pod otvorenim nebom i da probaju jela burjatske kuhinje.
Četiri noći po osobi koštaju 21.000 rubalja, a isto toliko košta i povratna karta na relaciji Moskva Irkutsk. Let traje 5 časova.
Tatjana Kališevska svima koji su rešili da pobegnu od civilizacije i da se odmore u okviru neke od ekoloških tura poručuje da u prvom planu nije njihov komfor, već interes žive prirode.
„Vrlo često imamo potpuno nepripremljene turiste. Iz pomodarstva se prijavljuju za ovakve ture, ali zapravo ne shvataju šta ih čeka. Osim toga, kao što smo rekli, danas se prodaje sve i svašta, pa i ture koje nemaju veze sa pravim ekološkim turizmom. Klijenti ponekad nisu spremni na često surove, ali prave prirodne uslove“, zaključuje Kališevska.
Nešto bliže destinacije
Ne mora se ići sasvim daleko da bi se uživalo u ponudi ruskog ekološkog turizma.
Na sto kilometara od Moskve nalazi se „Ekofarma u Novoj Rigi“, gde se mogu jahati arapski konji, maziti životinje u „kontaktnom“ zoološkom vrtu, gde žive magarci, kamile, patke, prepelice i paunovi.
Porodični agroturistički park „Konovalovo“ se nalazi na 150 kilometara od Moskve u šumi. Na farmi možete hraniti nojeve, vijetnamske svinje, koze, ali takođe možete naučiti da muzete kravu. Možete se ogrejati u ruskoj sauni, a potom okupati u jezeru.
Ako vreme dozvoljava, možete posetiti kamp „Šiški“ u Kareliji, na obalama jezera Sundozero pored nacionalnog parka Kivač. Automobilom se u ovaj kamp može stići za 13 časova iz Moskve ili za 6 iz Sankt Peterburga.
Kada se odmara profesionalni fotograf
Ipak, blogerka i fotoreporterka Ljudmila Čeredničenko nije žalila svoje vreme i uputila se na jesenje ekološko putovanje oko obala Barencovog mora.
„Zamislite, stojim na kamenu usred korita reke Teriberka tamo gde se ona svojim brzim tokom bukvalno utapa u Severni ledeni okean. Voda u reci je beskrajno čista i hladna, saginjem se, rukama zahvatam vodu i pijem. Sa svakim gutljajem sva moć prirode me ispunjava i osvežava. Zbog tog momenta je vredelo putovati ovako daleko“, ushićena je Čeredničenkova.
Sa druge strane, ona priznaje da nije jednostavno za gradskog čoveka da bude daleko od civilizacije i zato se to unapred mora znati i spremiti na jake kiše, blato, komarce, ali i susrete sa divljim životinjama.
