Američka agencija „Blumberg“ tvrdi da su ruski oligarsi, bliski predsedniku Vladimiru Putinu, već počeli da osećaju prve teškoće i da je taj spisak ozbiljno naštetio njihovoj reputaciji u poslovnim krugovima, kao i da su poslovi nekih od njih sada dovedeni u pitanje.
Govoreći o novim sankcijama Rusiji, američki ministar finansija Stiven Mnučin je izjavio da će one biti uvedene „što pre“, u roku od nekoliko meseci, a „možda i za mesec dana“.
Mišljenja analitičara o tom pitanju su podeljena. Neki smatraju da je to pitanje dana, drugi — meseca. Mnogi veruju i da bi prvi udar mogao da usledi pre predsedničkih izbora u Rusiji, zakazanih za 18. mart.
Prve „žrtve“ sankcija će, smatraju analitičari, biti biznismeni, pa tek onda ruski zvaničnici. Razloga za to je više. Prvo, cilj je posvađati rusku elitu sa Kremljom, kako bi se među elitom pojavili lobisti ili barem našli simpatizeri liberalnih vrednosti Zapada. Drugi razlog je taj što su neki biznismeni bliski vlasti, ili finansijski pomažu predizbornu kampanju kandidata.
Ruski analitičar Aleksandar Gusev smatra da sankcije učesnicima „Kremaljskog spiska“ neće izostati, ali da će one uslediti tek posle predsedničkih izbora.
„Najverovatnije će dodatne sankcije krupnim biznismenima biti uvedene oko predsedničkih izbora u Rusiji. Očekujem da će te sankcije protiv grupe ljudi, koji su na ovaj ili onaj način povezani sa Kremljom ili su iz bliskog Putinovog okruženja, biti uvedene 19. marta, dan posle predsedničkih izbora. Sledeći termin mogao bi da bude otvaranje Svetskog prvenstva u fudbalu, koje će početi u Rusiji sredinom juna. Takođe, to može da bude i 9. maj, Dan pobede. Tada se mogu očekivati sankcije protiv jednog dela ruskih zvaničnika, povezanih sa vojnom sferom, odnosno vojnom industrijom itd. Oni mogu da biraju ili su već izabrali dan i čas kada će pokrenuti te mehanizme, ali ja sam siguran da ne treba biti naivan i verovati da će „Kremaljski spisak“ ostati samo spisak. Amerika će sigurno preduzeti neke mere“, kaže Gusev.
Imajući u vidu dosadašnju američku praksu, ekspert smatra da će sankcije biti uvođene etapno.
„Mislim da će sankcije uvoditi postepeno. To je omiljeni metod Amerikanaca. Da su hteli da se zaustave, oni bi se ograničili onim sankcijama koje su bile uvedene u martu 2014. godine, posle, kako oni to zovu, ’aneksije‘ Krima. Ali mi za ove tri i nešto godine vidimo da se sankcije zvaničnicima i građanima Rusije stalno šire i jačaju. Širi se spisak kompanija, u početku su to bile banke, potom energetska sfera, sada su to strukture vojnoindustrijskog kompleksa itd. Oni polaze od toga da što jače udaraju po Rusiji, to bolje, da što više produžavaju taj period — to bolje“, zaključio je Gusev.
Mnogi se pitaju i kako će Moskva odgovoriti Vašingtonu na ove pritiske. Putin je ranije izjavio da Moskva nije zainteresovana za promenu odnosa sa Vašingtonom, uzdržaće se od recipročnih mera nakon objavljivanja spiska i pratiće razvoj situacije. Duma savetuje preduzetnike da se prestroje i razmotre mogućnosti za razvoj svog poslovanja u Rusiji, gde se „stvaraju svi neophodni uslovi“ za to.
Podsetimo, na „Kremaljskom spisku“, koje je objavilo američko Ministarstvo finansija, nalazi se 210 imena, 114 političara i 96 biznismena kojima mogu biti uvedene sankcije. Na „crnoj listi“ je gotovo celo rukovodstvo Rusije, osim predsednika Vladimira Putina i šefice Centralne banke Rusije Elvire Nabijuline, a na listi su i ruski biznismeni čija se imovina procenjuje na milijardu i više dolara.
„Putinov spisak“ je sastavljen kako bi se Rusija kaznila za navodno mešanje u američke predsedničke izbore, a autori smatraju da bi trebalo kazniti samo one oligarhe koji sarađuju sa Kremljom.
U Vašingtonu kažu da ljudi koji su na najnovijem spisku nisu pod sankcijama i za njih zasad nema nikakvih ograničenja, ali to ne znači da će tako i ostati.
Šef ruske države je ovaj spisak prokomentarisao rečima: „Psi laju, karavani prolaze“.
