Godine provedene na Kosovu kao zamenik šefa privrednog i finansijskog odeljenja Međunarodne civilne kancelarije (ICO), koja je kasnije prerasla u misiju Euleksa, Nemac, dr Martin Hajperc pretočio je u knjigu neobičnog imena za koju se može reći da je i neka vrsta političkog dokumenta o dešavanjima u jedom periodu na Kosovu. O tome zašto je napisao tu knjigu i zašto ju je nazvao „Makijato diplomatija — Kosovo mrtav ugao Evrope“ njen autor Martin Hajperc kaže:
„Možda je naslov moje knjige malo nejasan, odnosno ima neki višeslojni smisao. Smatrao sam to dobrom paradigmom za politiku koja se vodila na Kosovu. Ona je kao umetnik koji baci neke boje na platno i tako stvara svoje umetničko delo. To je bila ta intencija. Kafa je oduvek bila simbol ćaskanja i relaksacije, uz kafu se priča o svemu i svačemu, zapravo uz tu kafu nikada nismo vodili ozbiljne razgovore, razgovore o bitnim strateškim pitanjima. Postoji jedno veliko Kisindžerovo delo koje se zove ’Diplomatija‘. U toj knjizi Kisindžer razvija koncept o toj strateškoj politici. Moja knjiga je zapravo pandan, odnosno suprotna priča, jer ukazuje na to da je diplomatija u ovom slučaju ’makijato‘ diplomatija, odnosno priča uz kafu.“
Drugi deo knjige se zove „Kosovo mrtav ugao Evrope“. Da li zaista smatrate da je Kosovo mrtav ugao Evrope i zašto?
— Kad kažem mrtav ugao, onda zaista razmišljam kao vozač automobila. Imate taj mrtav ugao, gde ne vidite šta se dešava. To se odnosi na Kosovo, i to kako se u Zapadnoj i Srednjoj Evropi gleda na pitanje Kosova. To je pitanje koje se sa vremena na vreme predoči javnosti, a onda se ponovo zaboravi, ponovo se o tome ne priča i ne govori. Kosovo bi trebalo da se konstantno spominje i ne treba da bude u mrtvom uglu.
Da li to znači da je Kosovo kao država neodrživ projekat?
— U principu svesni smo deficitarnih strana te „države“, tog Kosova, gde u odnosu na idealnu državu vidimo kako bi jedna država trebalo da funkcioniše i izgleda. To Kosovo, zapravo, nije. To je jedna disfunkcionalna država i na osnovu toga nam služi kao primer za to kako izgleda jedna lažna država.
Da li to znači da je Evropa, samim tim i Nemačka, pogrešila kada je priznala Kosovo?
— Svako mora da dâ odgovor na to pitanje iz sopstvenog interesa. Svako sledi neki svoj interes i iz te perspektive na to pitanje treba da se odgovori. Greška je ako mislimo da je moglo da dođe do boljeg rešenja.
Zašto mislite da je greška?
— Mogu da kažem da je nešto greška, ako sam u tom momentu znao da je postojala i bolja opcija.
Da li je postojala bolja opcija?
— Kad sam ja došao na Kosovo odluka je bila već doneta. Tako da ja ne znam, ne mogu da kažem da li je bila alternativa u odnosu na rešenje koje je doneto. Ne mogu da govorim o tome jer naprosto neke odluke su donesene pre nego što sam došao na Kosovo. Da je mene neko pitao za mene bi najbolje rešenje za Kosovo bilo po uzoru na Severni Tirol — autonomija. Autonomija unutar Srbije. Ali ja ne znam da li je to bilo realno u tom pravcu i u kojem momentu je to moglo da se odluči na taj način.
Kada pogledate iz današnje perspektive dešavanja na Kosovu? Da li postoji ijedan tračak nade da se to o čemu pričate možda sprovede u delo?
— Mislim da je to vreme prošlo, da se drugo rešenje za Kosovo ne može doneti.
U knjizi često pominjete korupciju kao glavni problem na Kosovu… S obzirom da ste bili finansijski savetnik unutar misije Euleks, koliko su za stanje na Kosovu odgovorne misije?
— Ono što se u Bibliji čita je to da smo mi ljudi skloni tome da „vidimo trn u tuđem oku, a u sopstvenom panj“. Korupcija je problem u mnogim zemljama, to nije samo kosovski problem. Mi smo u Euleksu imali ideju da uspostavimo pravnu državu i to je zapravo bio visok cilj koji smo mi sebi postavili i upravo zbog toga cilj nismo ostvarili, baš smo loš rezultat postigli. Ne kritikujem ja to što korupcija vlada na Kosovu, nego što mi ništa nismo učinili protiv te korupcije.
Pišete u knjizi da je upravo Amerika bila ta koja je vodila glavnu reč na Kosovo…. Zašto se Evropa tome povinovala?
— Vrlo često govorim provokativno o evropskoj impotenciji…. Mislim da Evropa nije u stanju da se ispolji kao sila, zato što nema jedinstvo unutar sopstvenih redova. Ono što nam je potrebno jeste politička unija, odnosno politička saglasnost unutar EU kako bismo vodili zajedničku spoljnu politiku. I da tu politiku sprovedemo i vojno ako treba, jer Evropa nije…
Drugim rečima da EU ima sopstvenu vojsku…
— Da. Nedostaje političko jedinstvo i zato nedostaje zajednička spoljašnja politika i zajednička vojska ili odbrana koja bi po potrebi i dejstvovala.
A šta onda sa NATO-om?
— NATO je kolektivni sistem bezbednosti, to je dakle odbrambeni sistem. Ali to nije instrument aktivne spoljne politike. I zato nismo jedinstveni i zato smo slabi i zato prepuštamo, da tako kažem, bojno polje drugim silama Americi i Rusiji, Turskoj i Saudijskoj Arabiji… Mi imamo jaku privredu, mi smo ekonomski jaki u EU, ali nemao zajedničku spoljnu politiku, umesto toga kao zamenu imamo politiku pristupanja EU, što je nešto sasvim drugo.
Da li Srbija treba da bude uslovljena Kosovom kad već pominjete pristupanje?
— Nažalost, moje znanje o Kosovu se odnosi na ono što sam ja pre deset godina tamo lično i doživeo. Danas ja o Kosovu čitam u medijima kao i svi ostali. Nemam više uvid i upliv u interna dešavanja na Kosovu. Jedno što mogu je da uporedim ovu situaciju s onom koju smo mi imali sa Istočnom Nemačkom. Nije mi namera da uporedim situacije. Zapadna Nemačka nije bila u stanju da vodi spoljnu politiku prema Rusiji i Istoku dok nije prebolela gubitak istočnih teritorija (Istočna Nemačka). Dakle, Srbija će prema EU moći da dela i da donosi odluke tek kada preboli gubitak, Srbija će moći da normalizuje svoje političke odnose sa EU ako preboli gubitak Kosova.
Kako će španski „non pajper“ upućen EU po pitanju Kosova da odjekne? Da li će uopšte da odjekne?
— Ja bih savetovao da ne poistovećujete držanje Španije, to jest njen odnos prema Kosovu, sa mišljenjem EU.
Zašto ste napisali ovu knjigu?
— Zato što me zanima teoretsko pitanje državnosti i stvaranje države. To je za mene bio način da o tome pišem jer sam jako patio, jer mi je bilo loše zbog svega što se dešava. Imao sam tu ideju da iznesem činjenično stanje da budem što bliži realnosti i što bi možda doprinelo razumevanju između Srba i Albanaca. Važno mi je što je knjiga objavljena na srpskom, a velika mi je želja da bude objavljena i na albanskom. U ovoj knjizi i u ovom intervjuu izneti stavovi su moji lični stavovi, a ne institucija u kojima sam radio i radim.
Knjiga „Makijato diplomatija — Kosovo mrtvi ugao Evrope“ je u prevodu mr Juliane Jovičić izdata od strane srpske izdavačke kuće „Albatros plus“.
