Kada je, pred početak građanskog rata u BiH, bosanski akademik Muhamed Tunjo Filipović predložio istorijski sporazum između Srba i Bošnjaka, Alija Izetbegović, tada politički najmoćniji bošnjački lider, odbacio je taj predlog.
Sada, posle krvavog rata, koji je odneo brojne žrtve na svim stranama, u jeku političkih sukoba unutar BiH između dva entiteta i tri naroda, srpski predsednik Aleksandar Vučić i bošnjački predstavnik u Predsedništvu BiH Bakir Izetbegović, sin čoveka koji je odbio istorijski sporazum dva naroda, razgovarali su i o izgradnji auto-puta u obliku prstena, koji će povezati Beograd i Sarajevo.
Tema je bila na stolu u Istanbulu, uz posredovanje turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, čoveka kome je, prema rečima Bakira Izetbegovića, Alija Izetbegović ostavio Bosnu u amanet.
Simbolika događaja više je nego očigledna. Ne samo da se razgovaralo u „Stambolu na Bosforu“, prestonici nekadašnje imperije čiji su deo bili i sadašnja Srbija i BiH (a i Erdoganov nadimak je „Sultan“), već je, u nedostatku dogovora unutar BiH o trasi auto-puta Beograd-Sarajevo, predloženo je da on ima oblik prstena. Put će, prema Izetbegovićevim rečima, ići trasom Sarajevo-Zenica-Tuzla-Brčko-Bijeljina-Beograd-Požega-Višegrad-Sarajevo.
Predstavlja li taj put svojevrstan „verenički prsten“ između dva naroda zavađena trogodišnjim krvavim građanskim, verskim i međuetničkim ratom i dvadesettrogodišnjim nestabilnim mirom? Može li, na kraju, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan da odigra ulogu pomiritelja dva naroda?
Turski način komunikacije: lider — lider — lider
Potencijal sa turske strane da se određene stvari izdejstvuju, kaže sarajevski analitičar Adnan Huskić, postoje, jer želja je Turske da se pozicionira kao važan igrač na Zapadnom Balkanu.
„Kada pogledate sve papire na koji se način, ideološki, formira spoljna politika Turske u vremenu posle Hladnog rata, oni zaista sebe vide kao regionalnog hegemona, te su se u tom smislu i angažovali“, objašnjava Huskić.
Turska, dodaje Huskić, poseduje dobar link prema Bakiru Izetbegoviću.
„Turci generalno vode politiku na tom nivou. Oni ne vode formalnu politiku. Jako puno toga dešava se na individualnom nivou, Vučić-Izetbegović-Erdogan. To je ono kako turska politika ovde gleda na stvari i kako oni iskorišćavaju te kanale i to je način na koji oni komuniciraju“, kaže on.
Šta je potrebno da bi se pomirili Srbi i Bošnjaci
Banjalučki analitičar Anđelko Kozomara ne veruje da izgradnja auto-puta može da označi početak pomirenja dva naroda. Početak pomirenja, kako kaže, može da bude uvažavanje drugih i citira Vučićeve reči iz Istanbula: „Da se Srbi na celoj teritoriji BiH osećaju sigurno“.
On dodaje da izgradnja auto-puta ni na koji način ne može da pomiri dva naroda.
Taj put ide Bošnjacima u prilog, jer će na taj način biti povezaniji sa Sandžakom, ali, prema Kozomarinim rečima, nema interesa za RS da se put gradi preko Brčkog.
„To nije u nacionalnom interesu RS, jer će je taj auto-put preseći na dva dela“, smatra Kozomara.
Da bi došlo do pomirenja Srba i Bošnjaka, potrebno je da politički prvaci oba naroda budu spremni na ustupke i kompromise. Prema Kozomarinom mišljenju, prvi su na potezu Bošnjaci.
Mora da se prestane, kaže, sa stalnim pretnjama Srbima i pritiscima na tužilaštvo da su svi Srbi koji su bili politički i vojno angažovani tokom građanskog rata ratni zločinci. Kozomara navodi primere iz Hercegovine, gde povratnici Srbi ne mogu da nađu posao.
„Srbi treba da naprave korak nazad u pretnjama o otcepljenju od BiH, treba da prestanu sa opstrukcijama raznih zajedničkih projekata koji ne znače prenos nadležnosti, a koji su od interesa za sve građane BiH. To su početni koraci koji i jedni i drugi treba da naprave da bi BiH mogla da funkcioniše“, zaključuje Kozomara.
Ako je princip turske komunikacije (lider — lider — lider) način komunikacije među srpskim i bošnjačkim političarima, to je dobar način da se započne sa izgradnjom auto-puta, koji bi u obliku prstena, na simbolički način, spojio dva naroda, misli Huskić.
„Može li se govoriti da se nalazimo na početku neke vrste, ne bih rekao pomirenja, ali razumevanja, boljeg shvatanja stvari? Mislim da da. Poprilično smo prepušteni sami sebi, ne znamo kako će ići evropski put i potrebno je uložiti dodatni napor da više ne budemo neko ko treba medijaciju sa strane, već da zaista pokušamo da komuniciramo, jer ko zna kakva su vremena ispred nas“, kaže Huskić.
Prema Huskićevom mišljenju, između Srba i Bošnjaka uvek je bio sporan odnos prema događajima sa početka devedesetih godina prošlog veka. U ovom slučaju u pitanju su dva narativa, kaže Huskić, koji događaje sa početka devedesetih posmatraju na različite načine i teško da po tom pitanju može da se dođe do kompromisa.
Da li je izgradnja auto-puta uopšte moguća
Međutim, sudeći prema izjavi srpskog predstavnika u Predsedništvu BiH Mladena Ivanića istanbulski dogovor o izgradnji auto-puta dovodi se u pitanje.
„Izetbegović će sada morati prvo da obavi razgovor sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom i Vladom RS, kao što će, kako kaže, morati da obavi razgovor i sa Vladom Federacije BiH, a u njoj ima i predstavnika HDZ-a“, rekao je Ivanić.
Da je gradnja infrastrukture u isključivoj nadležnosti entiteta napominje i Kozomara. Trasu auto-puta trebalo je da dogovaraju predsednici entitetskih vlada, a ne Bakir Izetbegović i Aleksandar Vučić, kaže Kozomara.
„Nije u redu da se van BiH dogovara ono što je u isključivoj nadležnosti entiteta i što će, u krajnjoj liniji, platiti entiteti. Ne mogu se ni Izetbegović, ni Erdogan, ni Vučić dogovarati o tako važnim pitanjima“, smatra on.
Trasa auto-puta je određena mimo interesa RS, kaže Kozomara.
„Koji je interes RS da auto-put, od Brčkog ide prema Sarajevu. Ne prolazi ni kroz jedno srpsko selo. Zašto bi mi to plaćali? Svaki dogovor te vrste unapred je osuđen na propast“, zaključuje Kozomara.
Iako se o izgradnji auto-puta nije razgovaralo na funkcionalnom nivou, njegova je izgradnja moguća, kaže Huskić.
„Moramo prihvatiti činjenicu da su sve države i sve stranke koje su na vlasti u regiji, liderske. Znamo da se ključna pitanja rešavaju na nivou lidera. Da li će biti nekih problema u vezi sa praktičnom implementacijom? O tome je sada teško govoriti, ali mislim da je činjenica da je dogovor na tom nivou dovoljan da bi se stvari pokrenule, pogotovo što je nađeno solomonsko rešenje — ne jedna ili druga trasa, već obe“, zaključuje Huskić.
Putevi jesu sredstvo povezivanja nacija, ali ne treba smetnuti sa uma da je i bivša Jugoslavija napravila auto-put „Bratstvo — jedinstvo“, pa se ipak u krvi raspala. Auto-put Beograd-Sarajevo može da bude prvi korak ka pomirenju Srba i Bošnjaka, ali za to pomirenje ipak je potrebno nešto dublje.
