Takođe, ruski eksperti smatraju da je objavljivanje tog dokumenta i nedvosmislen signal Vašingtona koji izričito traži da se „obustavi svaka saradnja sa Kremljom“. Sa takvim oštrim zahtevom vlasti SAD se obraćaju ne samo ruskim političkim i biznis elitama, već i potencijalnim preduzetnicima iz EU koji se u poslednje vreme „neumesno“ dvoume po pitanju pritiska na Moskvu.
Kremlj smatra da se ne treba prepuštati emocijama, ali istovremeno ocenjuje da taj spisak može naneti štetu imidžu preduzetnika i političara koji su se na njemu našli.
Međutim, o kontramerama Moskve moći će da se govori tek posle analize dokumenta, saopštio je Kremlj.
Na „Kremaljskom spisku“, koje je objavilo američko Ministarstvo finansija, nalazi se 210 imena, 114 političara i 96 biznismena, protiv kojih mogu biti uvedene sankcije.
Sastavljanje tog „Putinovog spiska“ od Vlade je zahtevao Kongres, kako bi se Rusija kaznila za navodno mešanje u američke predsedničke izbore, a autori izveštaja ističu da protiv ljudi sa tog spiska (trenutno) nisu uvedene nikakve sankcije, ograničenja, niti zabrane.
Na spisku se nalaze članovi Vlade Rusije i drugi politički lideri, uključujući rukovodstvo Državne dume i Saveta federacije, članovi Saveta bezbednosti Rusije i rukovodioci državnih kompanija.
Na spisku se nalaze i takozvani oligarsi — preduzetnici za koje američko Ministarstvo finansija veruje da imaju imovinu vredniju od milijardu dolara. Između ostalih, na spisku su kralj aluminijuma Oleg Deripaska, vlasnik fudbalskog kluba „Čelsi“ Roman Abramovič i nekadašnji Putinov protivkandidat na predsedničkim izborima Mihail Prohorov.
Međutim, trebalo bi reći i da je američko Ministarstvo finansija spremilo i dopunu „Kremaljskom spisku“. Na posebnoj listi našle su se ruske kompanije sa prihodima većim od dve milijarde dolara godišnje i državnim učešćem od najmanje 25 odsto.
Takođe, postoji i tajni deo izveštaja. Ruski mediji navode da bi se tu mogli naći oni koji zauzimaju niže pozicije od pomenutih učesnika spiska ili oni čiji se imetak procenjuje na manje od milijardu dolara.
Zanimljivo je da je bivši američki ambasador u Rusiji Majkl Makfol kritikovao ovaj „smehotresni izveštaj“, jer su se na njemu našli i oligarsi koji nisu u tesnoj vezi sa Putinom, već naprotiv — njegovi protivnici.
Međutim, politikolozi tvrde da Vašington pokušava da destabilizuje situaciju u Rusiji uoči predstojećih predsedničkih izbora zakazanih za 18. mart.
„Mislim da ovo treba smatrati početkom informacionog i psihološkog rata protiv ruske elite. Američka politička klasa daje signal da prati svu našu vojno-političku i biznis elitu, a takođe daje do znanja da će ta elita pretrpeti finansijsku štetu i izgubiti ugled, odnosno imidž, ako Rusija nastavi da brani svoje nacionalne interese. S obzirom da je u Rusiji počela i predizborna kampanja, cilj je destabilizacija zemlje“, kaže za Sputnjik ruski politikolog Konstantin Blohin.
Blohin smatra da te potencijalne sankcije treba posmatrati kao deo globalne strategije Vašingtona usmerene na potkopavanje ruske državnosti i promenu kursa spoljne politike.
„Mislim da je, na prvom mestu, cilj nametanje skupe trke u naoružanju. Drugi cilj tih sankcija nije samo pogoršavanje stanja u ruskoj ekonomiji, već i izazivanje unutrašnje političke borbe. A treća namera je ’igranje‘ na opoziciju, na unutrašnje disidente koji treba da destabilizuju zemlju“, naveo je Blohin.
Ruski senator Vladimir Džabarov ne očekuje da će Amerika uvesti nove sankcije protiv 210 ruskih zvaničnika i biznismena „Kremaljskog izveštaja“, a takođe ističe da ova igra Vašingtona neće biti uspešna.
„Kako se u spisak može uključiti ministar spoljnih poslova Rusije?! Pa, s kim misle da će šef Stejt departmenta Reks Tilerson voditi pregovore — sa trećim sekretarom ministarstva ili atašeom ambasade?! Tako da izgledi za uvođenje tih sankcija još ne postoje. Smatram da oni prosto upozoravaju, daju nam do znanja da navodno mogu kazniti našu elitu. Interesantno je što Rusiju optužuju za pokušaje mešanja u rezultate predsedničkih izbora u SAD. Pa, čak je i to dečija igra u poređenju sa tim šta oni rade — pokušavaju da promene raspoloženje birača u Rusiji i to je grubo mešanje u naša državna pitanja. Ali, nijedan od tih ciljeva neće biti postignut. Štaviše, siguran sam da će i evropski partneri oprezno gledati na taj izveštaj“, rekao je senator.
Džabarov takođe smatra da Rusija ne treba da preduzima kontramere i odgovara na ove provokacije i pritiske.
„Nemamo na šta da odgovaramo. Naravno da Moskva može da napravi spiskove američkih političara i državnih funkcionera, da objavi njihova imena i kaže: ’Ako se nama ne bude sviđao Tramp i ako mi poželimo njegovu smenu, uvešćemo sankcije protiv vas‘. Ali, Rusija to nikada neće uraditi. Mi smo civilizovana zemlja i zainteresovani smo za razvoj odnosa sa SAD, kao i sa čitavim svetom“, naglasio je Džabarov.
Bivši koordinator Stejt departmenta za sankcionu politiku Danijel Frid rekao je da je svrha ovog izveštaja da se stave „na stub srama“ predstavnici ruske elite koji podržavaju Vladimira Putina. Takođe, prema Fridu, dokument bi trebalo da bude signal da će „uplitanje Rusije u američke izbore“ predstavnike elite „koštati mnogo“. On savetuje da se treba držati dalje od aktuelne ruske Vlade.
Međutim, ruski eksperti ističu da ovakvi američki spiskovi i sankcije, po pravilu, samo još jače konsoliduju političku elitu i narod oko Putina.
