U Soči je doputovala i delegacija UN sa specijalnim predstavnikom te organizacije za Siriju Stafanom de Misturom na čelu. Specijalni predstavnik predsednika Rusije za Siriju Aleksandar Lavrentjev izjavio je da će na forumu biti pokrenut proces rada na novom sirijskom ustavu, a da će reč dobiti svi: i vlada i opozicija — unutrašnja, spoljna i naoružana.
Stanislav Tarasov, stručnjak za Bliski istok, kaže za Sputnjik da politički predstavnici različitih etničkih i verskih zajednica iz Sirije dobijaju priliku da se upoznaju ne na ratištu, nego u mirnim uslovima.
„Oni će razgovarati o normalizaciji odnosa, ali glavno pitanje je — šta dalje? Da li je to uvod u nove pregovore u Ženevi? Kako će na sve to uticati turska operacija ’Maslinova grančica‘“?
„Kako navode mediji, glavna tema kongresa u Sočiju biće formiranje ustavne komisije“, rekao je Tarasov za Sputnjik i podsetio da je prošle godine Rusija pripremila nacrt Ustava Sirije.
On ne isključuje da će se u međuvremenu pojaviti novi projekti, ali je skrenuo pažnju i na to da je ustav samo papir i da to nije nije dovoljno.
„Potrebne su relevantne snage, koje bi bile zainteresovane da se izgradi nova Sirija. Ostaje da se vidi da li će se broj takvih snaga povećati nakon kongresa u Sočiju“, rekao je Tarasov.
On dodaje da je situacija jako komplikovana, da mnogi Kurdi, podržani od SAD, žele federalizaciju Sirije.
„Turska se plaši toga, jer to bi značilo stvaranje novog, uslovno rečeno, ’Iračkog Kurdistana‘ na njenim granicama. Amerikanci ne žele da napuste Siriju i igraju na kurdsku kartu jer tako utiču ne samo na ponašanje Turske, nego i razvoj događaja u Iranu. U takvim uslovima bilo koji papir, bilo koja deklaracija ili nacrt novog ustava ne može korenito promeniti situaciju i to bi trebalo imati u vidu“, objašnjava Tarasov.
Šef opozicione sirijske „Moskovske platforme“ Kadri Džamil kaže za Sputnjik da Kongres u Sočiju neće zameniti pregovore u Ženevi.
„Neki su na taj način doživljavali pregovore u Astani i podigli buku zbog toga. Međutim, vreme je pokazalo da pregovori u Astani pomažu normalizaciji dijaloga u okviru pregovora u Ženevi. Sada je ženevski dijalog ponovo u ćorsokaku i nadamo se da će kongres u Sočiju biti podsticaj za nastavak razgovora u tom formatu“, kaže Džamil. On kaže i da će učesnici kongresa će razgovarati o novom ustavu, a da nema ni reči o tome da će im neko „napisati“ novi ustav.
„Insistiramo na tome da sve odluke povodom Ustava treba da budu donete u Damasku, a ne u Ženevi, Astani ili bilo kojem drugom gradu. Razlog zašto međusirijski pregovori idu tako sporo je manjak kulture političkog dijaloga i političkih diskusija.
„Vrlo često ne čujemo jedan drugog“, ističe Džamil. Očekuje se da će učestvovati oko 1.600 predstavnika sirijskog društva — predstavnici vlade i raznih opozicionih grupacija. U svojstvu posmatrača pozvane su Ujedinjene nacije, stalne članice Saveta bezbednosti UN, kao i Egipat, Jordan, Irak, Liban, Saudijska Arabija i Kazahstan.
Ovaj sastanak će biti prvi pokušaj, od početka konflikta 2011. godine, da se na jednom mestu okupi toliko širok sastav učesnika.
