Beskrajan je spisak ubistava Srba na Kosovu i Metohiji koja nisu rešena, podseća novinar iz Gračanice Živojin Rakočević. Zašto bismo sada pretpostavili da će biti drukčiji, pita i profesor FPN-a Slobodan Samardžić. On, međutim, naglašava da srpski istražni organi mogu i treba paralelno da rade.
Potpredsednik kosovske vlade Dalibor Jevtić ističe da će predstavnici Srba u kosovskim institucijama insistirati da što pre dobiju odgovor na pitanje ko je i zašto ubio Olivera Ivanovića, a na pitanje hoće li Srpska lista preispitati učešće u vlasti u prištinskim institucijama ako istraga ne otkrije počinioca ubistva Ivanovića, ponavlja da će ta lista svaku odluku doneti u interesu mira i stabilnosti.
„Nećemo povući nijedan potez koji će na bilo koji način ugroziti srpski narod na KiM. U tom smislu ćemo tražiti da se počinioci pronađu i da se kaže koji su razlozi ovog terorističkog akta, ali sa druge strane to očekujemo i od međunarodne zajednice koja je u velikoj meri prisutna na KiM“, poručuje Jevtić.
On ističe da jedino ako postoji mir i stabilnost Srbi imaju šansu da opstanu na prostoru KiM.
„Kada se radi o ovakvim događajima, uz činjenicu da je porodici Ivanović najteže u ovom trenutku, naša je obaveza da kao narod budemo što jedinstveniji da ovaj događaj ne koristimo u političke svrhe. Jedino tako ćemo uspeti da svi zajedno pobedimo one koji su hteli da bude drugačije. Možda je nekima bio cilj da nas podele, ali u ovakvim trenucima moramo da pokažemo ono što nam je uvek falilo, a to je jedinstvo. Mi ćemo raditi u tom smeru i u ovom trenutku političke razlike ne smeju biti prioritet“, navodi Jevtić, gostujući u emisiji Svet sa Sputnjikom.
Na pitanje šta rade Kfor i Euleks kad se ovakve stvari dešavaju, profesor Samardžić objašnjava da se oni samo adaptiraju na situaciju.
„Kad dođu u kriminalizovanu sredinu gde postoje mnoge opasnosti, nemaju nikakav interes da se sukobe s takvom sredinom gde mogu da plate i glavom i zato čekaju da im mandat prođe, a u nekim slučajevima se uključuju u mafijaške rabote s njima“, kaže i dodaje da je to „tragičan i stravičan pragmatizam zapadne diplomatije“.
„Navikli su kroz vekove da gledaju bedu kolonijalnih zemalja koju su sami napravili i žele da peru ruke od svega što ne valja. To će ostati kao najjača činjenica o Kosovu. Sukob Srba i Albanaca je vekovni, ali 1999. će ostati kao unikum sramnog posredovanja međunarodne zajednice, gde je epilog da postoji jedna nacionalna zajednica koja je verovatno najdiskriminisanija u Evropi, a to je srpska zajednica“, konstatuje Samardžić.
Veza sa formiranjem Specijalnog suda za OVK
Istovremeno, strani trag koji su pominjali šef Kancelarije za KiM Marko Đurić i šef skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun, prema rečima Samardžića, ostaje na nivou pretpostavki. On ukazuje ipak da postoji sled događaja karakterističan za političke krize na Kosovu.
„Poslednjih deset dana imamo prilično učestalo nasilje nad Srbima povratnicima, gde se pali letina ljudima. To nije akcija komšija, to su organizovane akcije, to je neko upozorenje s obzirom da je Specijalni sud na početku svog rada i ima ozbiljnu nameru da stavi u proces vrlo važne činioce današnjeg političkog života Kosova. To su ljudi ogrezli u kriminalu. Ali ako ih neko ponovo pokrene i pita šta su radili, oni postanu jako opasni i jako dobro organizovani. Lično mislim da je ovo ubistvo deo te priče. Zašto baš Olivera Ivanovića? On ima dugove prema Albancima. On je sa još sa jednim brojem ljudi organizovao odbranu Mitrovice juna-avgusta 1999, organizovao je određene ljude od kojih su se Albanaci bojali i to je nešto što oni ne mogu da mu zaborave“, obrazlaže Samardžić, dodajući da međunarodni faktor u to nije direktno uključen, ali će biti uključen kad bude trebalo da ih brani.
Advokat Goran Petronijević takođe smatra da se ne može isključiti da ubistvo ima veze sa formiranjem Specijalnog suda za zločine OVK, koji bi po pretpostavci trebalo da sudi Albancima koji su vršili zločine od 1.1. 1998. do 31.12.1999.
„Taj vremenski opseg ih je najviše uznemirio jer je najviše zločina Albanaca počinjeno 1999. nakon Kumanovskog sporazuma“, smatra on, dodajući da većina zločinaca danas živi od minulog rada i nedostatka dokaza, a kao primer navodi Ramuša Haradinaja.
„Što se tiče međunarodne zajednice, njen otuđeni deo koji se može smatrati i polukriminalnim i te kako stoji iza ovog. Ako ovde postoji politički motiv, on je opet na međunarodno-političkom planu. I kad se dogodilo ubistvo premijera Zorana Đinđića upozoravao sam da taj politički motiv treba tražiti na drugoj strani“, kaže Petronijević.
Povlačeći dalje paralelu sa ubistvom Đinđića, ukazuje na niz sumnjivih momenata poput toga da je Kosovska policija bila u neposrednoj blizini samog događaja i da je rekla jednom od svedoka da je reč o srčanom udaru.
„Ako se te činjenice potvrde, naša država je u obavezi da integrisano učestvuje u toj istrazi, a isto tako da samostalno vodi istragu jer im ne treba verovati“, upozorava Petronijević.
Život na ivici noža
Živojin Rakočević koji je bio prijatelj pokojnog lidera Građanske incijative SDP-a, sećajući se Ivanovićevih zasluga, ističe da je on odigrao ključnu ulogu u odbrani severa Kosova 1999. zaustavivši prodor Albanaca, a da je bio čovek koji je ulivao radost i optimizam.
„Kada bih odlazio kod njega u zatvor, ulazio sam kao duboko nesrećan čovek koji tamo ide da obiđe prijatelja a zna koliko je neistinita optužnica, a iz zatvora sam zahvaljujući njegovom osmehu i optimizmu izlazio sa nadom. Kada vam čovek u narandžastom kombinezonu s one strane stakla u zatvoru podigne moral i ličnu hrabrost, vi shvatite koliko je taj čovek imao snage i ljubavi za svoju Metohiju“, priseća se Rakočević i dodaje:
„Nismo nikada razgovarali u kategorijama straha jer život između suprotstavljenih sila, između dobra i na ivici noža oduči vas od straha. U poslednjim intervjuima on se više plašio za svoj grad, za ljude sa kojima se sreće i za neku opštu stvar. Imao sam razmenu poruka s njim uoči Božića i u tim poruka ma nije bilo straha.“
Na pitanje ima li bojazni da bi Albanci mogli da iskoriste ubistvo da bi uspostavili potpunu kontrolu nad severom, Rakočević ocenjuje da će Albanci iskoristiti svaku mogućnost da pomere svoju granicu.
„Istorija tog prostora govori da se sve rešava kada se napravi veliko zlo, pa se onda upravlja krizom i u tom procesu Srbi prave ustupke. To je potpuna katastrofa koja je još od izlaska jedinica Rosu 2011. na Jarinje i Brnjak odredila tok odnosa međunarodne zajednice prema severu KiM. Počini incident, napravi zlo, od 2011 kad je krenulo urušavanje severa taj precizno isplanirani trenutak doveo je do niza ustupaka u kojima se izgubila autonomija severa. Da li ovo može poslužiti za to? Verovatno može, ali nisam siguran da je to realno i da će u tom pravcu da se kreće ekspanzija prema severu. Ona se, nažalost, u velikoj meri već dogodila“, konstatuje naš sagovornik.
SAD doziraju akcije Albanaca
Slobodan Samardžić podseća i da Priština odavno ima želju da formira svoju vojsku, a ubistvo Ivanovića bi moglo da posluži kao povod. „Ta vojska bi svakako delovala u sadejstvu sa vojskom Albanije. S obzirom da je njihova strategija širenje prema Makedoniji, Grčkoj, Crnoj Gori, stvaranje kosovske vojske je normalni proizvod. Na tome će oni insistirati, ali sve zavisi od stava SAD. Oni doziraju neke akcije Albanaca i vode glavnu reč“, smatra on.
Amerikanci, kako primećuje, nisu nikad imali dobar stav prema evropskim konfliktima jer je Evropa za njih previše složena struktura sa manjinskim pravima.
„Oni su ovde manje-više kao slon u staklarskoj radnji. I kad oni rešavaju taj problem, identifikuju jednog neprijatelja, proglase ga krivim za sve i po njemu udare, a ono ostalo nek rešavaju Evropljani. To s vojskom je jako ozbiljno ali gazda te operacije je Vašington — Stejt department i Pentagon“, kaže Samardžić, dok Goran Petronijević dodaje: „Drago mi je da je čitava javnost a i predsednik države shvatio da Albanci ništa ne rade bez američke podrške ili američkog naređenja.“
Na podsećanje da je Stejt department 10. januara izdao saopštenje u kome upozorava na mogućnost politički motivisanog nasilja na KiM, Petronijević kaže da sama ta činjenica govori da ta informacija nije dobronamerna.
„Samo ubistvo Ivanovića je tragičan događaj. Ubeđen sam da ga je neko odabrao. Oliver Ivanović nije slučajno ubijen. Oni su tačno merili kolika je specifična težina Olivera Ivanovića u tom merenju motiva za pokretanje Srba“, zaključuje Petronijević.
