U tekstu pod naslovom „Oči sveta uprte u Kosovo zbog nastojanja da blokira sud za ratne zločine“ navodi se da su zapadne sile uvek bile nepokolebljive u stavu da se Kosovo, kao i region, mora suočiti sa balkanskim ratovima. Podseća se i da su Francuska i Nemačka u Prištinu poslale izaslanike u okviru napora da izvrše pritisak na zvaničnike da odustanu od pokušaja izmene zakona.
„Svakom ko je osumnjičen da je počinio ratne zločine mora da bude suđeno, bez obzira na etničku pripadnost ili nacionalnost“, rekao je Džejms Ker Lindži, profesor politike i stručnjak za Balkan na univerzitetu Sent Meri u Londonu.
Kako je dodao, „niko nije dobio odrešene ruke po pitanju ratnih zločina“.
Kako se podseća u tekstu, u decembru prošle godine, 43 poslanika, većinom iz redova veterana takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), pokušali su da na glasanje u skupštini stave inicijativu za ukidanje suda, ali se to nije dogodilo i rasprava je odložena, a očekuje se ovih dana da ta tema bude ponovo stavljena na dnevni red.
Kako piše njujorški list, navodi se da neki od komandanata OVK, među kojima kosovski predsednik Hašim Tači, premijer Ramuš Haradinaj i predsednik skupštine Kadri Veselji, predvode napore za opoziv zakonske odluke o formiranju Specijalnog suda.
U tekstu se navodi i da su lokalni mediji izvestili da su optužnice neizbežne i da bi se neke vodeće političke ličnosti mogle suočiti sa hapšenjem.
Specijalni sud čije je sedište u Holandiji, sa timom međunarodnih sudija i tužilaca koji rade po kosovskom zakonodavstvu, formiran je radi procesiranja ratnih zločina bivših članova OVK, navodi se u tekstu „Njujork tajmsa“ i podseća da ga je osnovala kosovska skupština na insistiranje zapadnih saveznika 2015. godine.
„Njujork tajms“ navodi da su bivši članovi OVK zauzeli pozicije moći na Kosovu i čine najveći deo tamošnje ekonomske i političke elite, uključujući aktuelnog predsednika i premijera.
Specijalni sud treba da radi na osnovu trogodišnje krivične istrage koju je pokrenuo tim koji je Evropska unija osnovala 2011, i na čijem je čelu bio američki diplomata Klint Vilijamson.
„Njujork tajms“ podseća da je istraga pokrenuta nakon što je Savet Evrope izneo optužbe na račun OVK.
