Prema njihovim rečima, Rusija u Srbiji vlada ogromnim istorijskim kapitalom — simpatijama većeg dela stanovništva, i to je njena prednost u regionu u odnosu na Vašington i Brisel.
Podsetimo, demokrate u Spoljnopolitičkom odboru Senata SAD pozvale su Vašington da posveti veću pažnju Srbiji kao važnoj zemlji regiona i odobri veća sredstva za pomoć radi odbrane od „zloćudnog ruskog uticaja“.
Demokrate smatraju i da je zemljama poput Srbije potrebno i doslednije američko diplomatsko angažovanje, da američki funkcioneri treba češće da posećuju Srbiju. Namera Amerike je da ulaže veća sredstva u nevladin sektor i u „nezavisne medije“.
„Najinteresantniji deo u tom američkom izveštaju je njegov sam početak, tačnije njegov naslov — ’Putinov asimetrični napad na demokratiju u Rusiji i Evropi: Implikacije na nacionalnu bezbednost SAD‘. Rusija se optužuje za asimetrični napad na Sjedinjene Države. To znači da SAD priznaju da napadaju Rusiju, ali Rusiju optužuju za asimetrični odgovor. Međutim, u izveštaju koji ima oko 200 stranica, ne govori se samo o Rusiji, nego i o onim zemljama u kojima Rusija uživa poštovanje i poverenje. Jedna od takvih zemalja je i Srbija. Kada se Amerikancima nešto sviđa oni to nazivaju napretkom demokratije, a kada im se ne sviđa onda kažu da u tim zemljama nema demokratije. Ako se Rusija nekome sviđa, to onda znači da se Amerikancima ta zemlja apriori ne sviđa. I zbog toga oni ne udaraju samo na Rusiju, nego i na one zemlje koje su istorijski i u svakom drugom pogledu saveznici Rusije. Zbog toga Amerikanci pritiskaju Srbiju“, kaže za Sputnjik Aleksandar Domrin, doktor pravnih nauka, stručnjak za Ameriku i profesor Više škole za ekonomiju.
Ekspert upozorava da SAD nastavljaju sa pokušajima destabilizacije Srbije, finansirajući petu kolonu, koja želi da se prekinu istorijske i prijateljske veze sa Rusijom.
„Takvih snaga ima u vašoj zemlji i Amerikanci stavljaju ulog na njih, igraju na tu kartu. Isto to su oni radili i u Ukrajini. Šta može da uradi Rusija? Naravno, Rusija ne namerava da se takmiči sa Amerikancima u finansiranju nevladinih organizacija, na koje je prvobitno računala američka elita. Važno je da ne dopustimo da se prekinu naše istorijske veze i odnosi koji postoje između naših zemalja. Jednostavno, potrebno je ojačati, pre svega, našu ekonomsku saradnju, kulturnu saradnju i sve druge veze, ali ne stavljati ulog na tamo neku petu ili šestu kolonu u Srbiji“, smatra Domrin.
Pavel Kandelj, šef sektora etno-političkih konflikta na Institutu Evrope Ruske akademije nauka kaže da Amerikanci planiraju da aktiviraju svoje prisustvo na Balkanu i da ih nervira — uostalom kao i Brisel — uticaj Rusije u tom regionu.
„Postoje oni koji žele da ojačaju prisustvo Amerike na Balkanu. Verovatno će to i biti učinjeno. Ako govorimo o tome koliki je realan uticaj Rusije na Balkanu, mora se priznati da je on daleko manji od onoga što Vašington i Brisel pokušavaju sada da predstave, ali Rusija vlada ogromnim istorijskim kapitalom — simpatijama većeg dela stanovništva. I u tom smislu, uticaj Rusije postoji i on je očigledno veći od ekonomskog i političkog prisustva u regionu. Amerikanci se nadaju da mogu da pobede taj istorijski kapital, ubrizgavajući novac u nevladin sektor i ’nezavisne‘ medije, ali ja nisam siguran da je to moguće. Bilo bi, naravno, dobro ako bi Rusija ojačala prisustvo u srpskom informacionom prostoru, ali Moskva se novcem ne može takmičiti ni sa Briselom, ni sa Vašingtonom. Međutim, Rusija ima prednost, koju nemaju njeni protivnici: njoj se u Srbiji više veruje i stoga ima manju potrebu da ulaže u razvoj svojih medija“, kaže Kandelj.
„Trn u oku“ američkih demokrata je i rad Sputnjika u Srbiji. U izveštaju se tvrdi da Rusija širi „maligni“ uticaj u Srbiji uz pomoć propagande, dezinformacija, energetike, odbrane, verskih i kulturnih veza, a da je broj proruskih medija i nevladinih organizacija porastao sa nekoliko desetina na nekoliko stotina u prethodnim godinama.
„Besplatni sadržaji koje nude ruski državni mediji, poput Sputnjika, čine ih najcitiranijim stranim izvorima u srpskim medijima“, piše u izveštaju.
Vladimir Bruter, ekspert Međunarodnog instituta humanitarno-političkih studija u Moskvi, kaže da „SAD ne mogu da zabrane Sputnjik“, ali da će raznim mehanizmima pokušati da diskredituju taj medij u Srbiji.
„Sputnjik interesuje SAD kao instrument preko kojeg pokušavaju da shvate kako i na koji način se ponaša Rusija. Mislim da će posle objavljivanja tog izveštaja Amerika pokušati da na neki način utiče na dostupnost Sputnjika na Balkanu i da će pokušati da umanji njegovu ulogu u aktuelnim političkim pitanjima. Odmah ću reći da tu ulogu ne bi trebalo precenjivati, jer strani sadržaj ne utiče direktno na političku situaciju, ali on ponekad stvara određene teme, veoma važne kako za elitu, tako i za društvo. Podrazumeva se, SAD ne mogu da ’udalje‘ Sputnjik iz Srbije ili da ga zabrane. Imaće opreznu taktiku i ona će biti povezana sa naporima da se Sputnjik predstavi kao ’fabrika fejkova‘, a srpskim vlastima će biti stavljeno do znanja da će pokušaji zbližavanja sa Rusijom imati neprijatne posledice za njih“, zaključio je Bruter.
Podsetimo, izveštaj američkih demokrata obrađuje uticaj Kremlja na 19 zemalja i govori o „metodi odbrane“, a u zaključcima o Srbiji se navodi da je Srbija ključna u regionu i da bi borba protiv „malignog uticaja Rusije“ u ovom delu Evrope trebalo da počne upravo u Beogradu.
Radi se o izveštaju Bena Kardina, najviše rangiranog demokrate u Spoljnopolitičkom odboru Senata. Republikanci nisu podržali izveštaj, ali nisu ni osporili njegove zaključke. U izveštaju koji ima 200 strana, osam je posvećeno Srbiji.
