Američki predsednik Donald Tramp uspeo je da uzburka svetsku javnost napraviviši dva verbalna incidenta u jednom danu.
Prvo je agencija Rojters objavila da je američki predsednik, na jednom sastanku u Beloj kući nazvao afričke zemlje i Haiti „shithole countries“, što je termin koji ne umemo da prevedemo u okvirima pristojnosti, a zatim je putem Tvitera otkazao posetu Londonu, gde je trebalo da otvori novoizgrađenu zgradu Ambasade SAD pri Vladi Njenog veličanstva.
Kao razlog za otkazivanje posete Londonu, Tramp je naveo da nije fan Obamine administracije, koja je prodajom stare zgrade Ambasade napravila, kako je naveo, jedan od najgorih poslova.
Sa druge strane, pokazatelj da Tramp nije dobrodošao u London je i odgovor londonskog gradonačelnika Sadika Kana. Tramp je očigledno shvatio poruku građana Londona koji smatraju da su Trampova politika i dela u totalnoj suprotnosti sa vrednostima koje zastupa britanska prestonica, naveo je Kan u svojem odgovoru na Tviteru.
Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević podseća i na peticije protiv Trampovog dolaska u London, kao i najave demonstracija.
„Mislim da se Tramp ovog puta odlučio da ne rizikuje da mu dalje pada rejting i da ovo nije razlog zbog koga bi on išao i zbog koga bi Amerika i on sam trebalo da ulože svoje uglede. Otvaranje Ambasade bi se, verovatno, loše završilo. Verovatno bi bio suočen i sa demonstracijama i sa lošim prijemom“, kaže Milivojević.
Takav Trampov potez je začuđujuć, s obzirom na „specijalne odnose“ koje London i Vašington gaje još od kraja Drugog svetskog rata. Transatlantska osovina, koju su stvorili Frenklin Delano Ruzvelt i Vinston Čerčil, bila je osnova za sve buduće saveze između Amerike i Zapadne Evrope, za NATO, pa i za osnivanje Evropske Unije.
Do skoro, bilo je nezamislivo da dođe do bilo kakvog nesporazuma između Vašingtona i Londona, a ako je nesporazuma i bilo, oni su rešavani u prijateljskoj atmosferi, van fokusa javnosti.
Međutim, Donald Tramp je uspeo za zaoštri odnose sa svim ključnim igračima u Evropi, a vidimo i da su odnosi sa tradicionalno najznačajnijim evropskim saveznikom klimavi.
Trampovo ponašanje u poslednjih godinu dana predsednikovanja pokazuje da se Amerika odlučila na bilateralizam — ne uvažava multilateralne koncepte i ne preuzima obaveze u tom smislu, objašnjava Milivojević.
„Sa parole ’Amerika pre svega‘, on nastupa prema američkom interesu i prema sopstvenom viđenju stvari. Prema tome, njegova doktrina se i u ovom slučaju potvrđuje na taj način što i Britaniju tretira kao i svakog drugog partnera, samo u funkciji američkih interesa“, kaže Milivojević.
Ono što Milivojević ističe kao suštinski važno jeste da Britanija izlazi iz EU i pokazuje da hoće da igra sopstvenu ulogu u međunarodnim odnosima i da pokušava da se vrati na međunarodnu scenu kao autonomna svetska sila.
„U tom smislu, ona, na neki način, postaje i konkurent i samoj Americi i taj ’brak‘ ili njihova ’porodična idila‘, ta njihova veza koja je držala njihovu transatlantsku institucionalnu aktivnost, dolazi u pitanje i samom Trampovom politikom, ali i novim međunarodnim odnosima i novom situacijom koju imamo. Prema tome, ubuduće na njih treba gledati kao na rivale na međunarodnoj sceni. Ovo je samo dokaz da Amerika na sve ostale gleda kao na učesnike međunarodnih odnosa sa kojima će imati više ili manje komunikacija, više ili manje interesa isključivo u zavisnosti od američkog interesa“, smatra Milivojević.
Koliko će Tramp istrajati na konceptu da niko nema ekskluzivno pravo da Americi bude bliži osim ako to nije u konkretnom američkom interesu pokazaće vreme, dodaje Milivojević, jer je „duboka država“ još jaka.
Međutim, to je put kojim se odvijaju međunarodni odnosi, a Amerika je u strategiji nacionalne bezbednosti, obznanjenoj krajem prošle godine, prepoznala glavne rivale — Rusiju i Kinu. Te dve sile ona prepoznaje kao rivale, ali i kao države sa kojima treba da sarađuje u rešavanju glavnih svetskih problema, naglašava Milivojević.
„Tu ne prepoznaje ni Britaniju, ni Francusku, ni Nemačku, uostalom ni EU kao neki faktor. Prema tome, to nije neko iznenađenje. Mislim da je to manifestacija Trampove doktrine i njegove spoljne politike koju nastoji da promoviše u Americi, gde ima problema, ali koju manje više uspešno promoviše cele godine i daje do znanja da ne postoje bogom dane obaveze i institucije ili neki prethodno ’zakucani‘ odnosi i pravila koja Ameriku moraju da obavežu u promociji sopstvenih interesa“, kaže Milivojević.
Sve ovo važi, dodaje on, ne samo za Veliku Britaniju, već i za sve ostale američke saveznike, koje je Amerika, kako kaže, po pravilu smatrala za uporište u promociji međunarodnih odnosa i promociji filozofije i ideologije zapadnog društva.
