Naime, Rusija je u Sevastopolju razmestila drugi divizion lansirnog protivraketnog sistema S-400 sa ciljem da kontroliše vazdušni prostor nad Čongarom i Armjanskom na granici sa Ukrajinom, odnosno da na vreme primeti i, ako je potrebno, uništi vazdušne objekte koji predstavljaju pretnju za Krim.
Ruski bezbednosni izvori ovu odluku pravdaju pojačanom agresivnom retorikom prema Krimu od strane Ukrajine, kao i nedavnim testiranjem krstarećih raketa koju je sprovela ukrajinska vojska, s obzirom da je, kako tvrde, trajektorija leta tih projektila bila praktično nepredvidiva.
Međutim, budući da dovlačenje bilo kakvog naoružanja na Krim predstavlja trn u oku Zapadu, odmah se tim povodom oglasio Kremlj, a portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov naglasio je da ove mere ne bi trebalo doživljavati kao pretnju bilo kome, već kao suvereno pravo Rusije na odbranu od potencijalne opasnosti.
Kada je reč o tome kakva je uloga novog PVO sistema na Krimu, Aleksej Podberjoskin iz centra za vojno-politička istraživanja ruskog Univerziteta za međunarodne odnose objašnjava da će S-400 pre svega štititi poluostrvo od visokotehnoloških sredstava vazdušnog napada, izviđačkih, ali i vojnih aviona, kao i od balističkih raketa malog i srednjeg dometa.
Na Krimu su, kako pojašnjava, razmeštene ruske kopnene jedinice, morske i vazdušno-kosmičke snage – sve to garantuje Rusiji bezbednost na južnom i jugozapadnom pravcu. Može se reći, naglašava, da razmeštanjem S-400 na Krimu ruska vojska zaokružuje proces raspoređivanja sredstava vazdušno-kosmičke odbrane duž granica Rusije.
Prema njegovim rečima, moderni rat je rat u kojem se koriste sredstva vazdušno-kosmičkog napada i bezbednost zemlje pre svega zavisi od toga da li ona ima kapacitete da se zaštiti ili ne. „A pošto je S-400 univerzalni sistem odbrane, može se reći da je rusko nebo sada veoma dobro zaštićeno“, podvlači Podberjoskin.
Sa druge strane, Ivan Mezuhov, predsednik krimskog Regionalnog instituta za političke komunikacije, ne smatra da će razmeštanje sistema S-400 na Krimu izazvati porast tenzija u regionu, ali da će svakako građanima poluostrva uliti sigurnost.
Kada je reč o mogućim kontramerama NATO-a, Mezuhov podseća da je Alijansa pojačala aktivnost u Ukrajini odmah nakon državnog udara 2014. godine – brodovi NATO-a od tog trenutka sve češće uplivavaju u Crno more, a NATO vojnici održavaju vežbe sa Ukrajinom.
„Ne isključujem da će, nakon što je Rusija rasporedila na Krimu nove sisteme S-400, NATO izdvojiti dodatne pare za različite aktivnosti u Ukrajini. Takođe, vrlo je moguće da će Alijansa reagovati tako što će održati nove zajedničke vežbe sa ukrajinskim snagama“, zaključuje Mezuhov.
Inače, ne treba zanemariti činjenicu da je nedavno ruski vojni vrh najavio da će i Baltička flota uskoro dobiti protivvazdušni sistem S-400, čime će obe ruske flote na zapadu zemlje dobiti najsigurniju vazdušnu odbranu koja je trenutno u opticaju.
Pored toga, najavljeno je i da će uskoro biti realizovana celokupna modernizacija mornaričke avijacije, te je u planu da sve četiri flote – Crnomorska, Baltička, Severna i Pacifička dobiju višenamenske lovce Su-30SM. Pored lovaca, flote će dobiti i nove helikoptere Ka-27M koji bi trebalo da postanu udarna pesnica ruske avijacije u borbi protiv podmornica.
