Poslednje Nove godine uglavnom slavim u krugu porodice, a sa svojom grupom Bistrik radim božićne koncerte, kaže Bilja Krstić. Očekuje je već 8. januara božićni concert u Mostaru, dok će 9. januara biti u Banjaluci, a 14. januara nastupa u Sava centru sa velikim simfonijskim orkestrom kojim diriguje maestro Bojan Suđić.
Dalje slede koncert u Čačku 19. januara, a od 25. do 30. januara biće sa Bistrikom u Parizu na, kako ističe, divnom putešestviju jer će Svetog Savu proslaviti na Seni, na brodu.
A čemu se najčešće smeje onaj ko zasmejava druge? Indeksovac Petrući, iza kog su ostale predstave poput „Izbori jer ste vi to tražili“, „Za šaku glasova“, „Istočno od rajha“, „Brat i mir“, priznaje da ga je u principu teško zasmejati. „Izuzetno, kad mi se nešto dopadne, kad se oduševim, a to onda znači da je nešto prilično smešno. Burleska može da me zasmeje“, kaže on.
Otkriva da i dalje nalazi inspiraciju u političarima. Podsetimo, ostaće zapamćeno kako je „skinuo“ Zorana Đinđića do najmanjeg zareza i poslednje metafore. Za doček 2001. izvodio je tu imitaciju sa Dragoljubom Ljubičićem Mićkom koji je igrao Vojislava Koštunicu.
Na pitanje ko je danas najzgodniji da ga imitira, ko mu „leži“, koleba se i kaže — koga mu zadaju, mada dodaje da mu je Dragan Đilas, nakon najave da će se uključiti u trku za gradonačelnika Beograda, „jedan od kandidata“.
Razmišlja, takođe, da „osveži“ i predstavu o izborima, koja se neće zvati kao ona stara — „imaće neki zvučniji naziv“. Na pitanje da li bi morao mnogo da je menja u odnosu na staru odgovara:
„Pa ne mora ništa da se menja, samo poneko imence, ali i to je teško promeniti jer ovde su ljudi godinama na vlasti, i to je sve isto, samo tekst malo treba promeniti i možda malo osavremeniti jer ipak vreme prolazi. I malo prilagoditi mlađim generacijama“.
Kako kaže, za 2018. ima velike planove, mada je to teško u svetu rijalitija.
Petrući se prisetio i kako je imitirao Franju Tuđmana. Priseća se kako je na tome radio par meseci. Pošto je svojevremeno imitirao Radovana Karadžića prati i proces koji se vodi protiv njega u Hagu, kao i suđenje Ratku Mladiću.
Igrao je i Tita, a pre par godina izveo je tu imitaciju u Hrvatskoj, u Splitu i Varaždinu.
U Hrvatskoj je nedavno, u novembru, nastupila i Bilja Krstić, kako ističe, prvi put od 1983. Povod je bilo obeležavanje 120 godina udruženja Privrednik, a dodaje da je bila ponosna i na program Bistrika, i na organizaciju. Nakon ovog nastupa stižu pozivi da u Hrvatskoj organizuje neki veći koncert u čemu su, kaže, voljni da pomognu Ambasada Srbije u Zagrebu i vladika zagrebačko-ljubljanski Porfirije. Krstićeva naglašava i da ima saradnju sa hrvatskim muzičarima poput Tamare Obrovac, ali i sa Amirom Medunjanin, pa orkestrom francusko-srpskog džez pijaniste Bojana Zulfikarpašića. Ponosna je, takođe, što ima svebalkanski repertoar, jer Bistrik izvodi i pesme iz Makedonije, Rumunije, Bugarske: „Inspirativno mi je sve što dodiruje zajedničke korene, volim da pevam pesme i drugih tradicija, mada je najveći broj pesama iz Srbije“.
Muzika, baš kao i smeh može biti most među zemljama u regionu, slažu se Bilja i Petrući, ali dodaju da su se nadali da prepreke među bivšim jugoslovenskim republikama mogu brže da budu savladane.
„Činjenica je da u Srbiju dolazi mnogo hrvatskih muzičara i muzičara iz ostalih bivših republika, a ja bih volela da se isto desi u Hrvatskoj, da u Zagrebu neko iz Srbije zapeva na Novu godinu. Beograd je širom otvorio vrata i time se ponosim, ali bi trebalo da postoji neki reciprocitet“, kaže Biljana Krstić.
