"Rusko kulturno nasleđe u Srbiji": Kapitalno delo predstavljeno u Moskvi

Promocija knjige „Rusko kulturno nasleđe u Srbiji“ bila je centralni događaj ovog renomiranog izdavača, najavljena kao rezultat rada i stvaralaštva koji nema svog analoga na postsovjetskom prostoru.

Delo je svojevrsni leksikon monografskog karaktera o ruskom kulturnom nasleđu u našoj zemlji. U realizaciji ovog projekta učestvovalo je gotovo stotinu autora iz različitih univerzitetskih centara i instituta, arhiva i muzeja, obrazovnih ustanova, Srpske pravoslavne crkve i Vojske Republike Srbije.

Okupio ih je Miroljub Milinčić, direktor Centra Ruskog geografskog društva u Srbiji, profesor Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i počasni profesor Baškirskog državnog pedagoškog univerziteta "M. Akmule".

„Izuzetno me raduje što ovo delo važno za oba naroda možemo predstaviti Rusima, na njihovom jeziku. A posebno me raduje saradnja sa izdavačem u Moskvi u godini našeg jubileja, proslavljamo deceniju od početka rada Centra RGD u Srbiji. Izuzetno nam znači podrška vidljivosti u inostranstvu, posebno u Rusiji“, kaže Milinčić koji je urednik knjige.

U ovom sistematičnom delu sabrana su neophodna znanja o ruskom kulturnom nasleđu u našoj zemlji, podjednako važnom za srpsko i rusko pamćenje. Leksikografkse jedinice podeljene su na materijalno, nematerijalno nasleđe, a poseban segment bavi se ličnostima koje su uticale na zajedničku istoriju Srba i Rusa.

O knjizi su na Sajmu u prestižnom Gostinom dvoru u srcu Moskve govorili Mihail Valerievič Fomin, direktor izdavačkog odeljenja „Nauke“, Prof dr Vladimir Aleksandrovič Kolosov, nekadašnji predsednik svetske geografske unije i dugogodišnji potpredsednik Ruskog geografskog društva, Dr Ilja Anatoljevič Gurov, sekretar Naučnog saveta i prvi zamenik izvršnog direktora Ruskog geografskog društva, Dr Oksana Nikolajevna Tolstih, rukovodilac redakcije Nauka o Zemlji izdavačke kuće „Nauka“ i profesor Milinčić.

„Knjiga je sjajno predstavljena i već prihvaćena. Nadamo se da ćemo našim partnerima makar malo pomoći da iduće godine i oni dostojno obeleže svoj veliki jubilej, tri veka postojanja, uspešnog rada Ruskog geografskog društva“, kaže Milinčić.

Prvo izdanje knjige izašlo je na srpskom jeziku početkom 2020. godine. Obrađeno je 211 pojmova važnih za rusko nasleđe u našoj zemlji, bio je to rezultat rada 53 autora na projektu „Identifikacija, proučavanje i zaštita ruskog istorijskog i kulturnog nasleđa u Republici Srbiji” finansijski podržanog od Ruskog geografskog društva i partnera u Republici Srbiji.

Krajem godine štampana je prerađena i dopunjena verzija na ruskom jeziku sa 349 pojmova, na kojoj je radilo dvadeset autora više.

O važnosti ovog poduhvata govori činjenica da je knjiga na XII međunarodnom slovenskom literarnom forumu „Zlatni vitez“ u Moskvi 2021. godine nagrađena Zlatnim vitezom u kategoriji Istorija slovenskih naroda.

Sporazum o dugoročnoj poslovno-tehničkoj saradnji između Centra Ruskog geografskog društva u Srbiji i izdavačke kuće „Nauka“ potpisan je u Moskvi u novembru prošle godine. Već krajem januara 2026. je objavljeno zajedničko elektronsko izdanje ove knjige. Dostupna je čitaocima u Srbiji.

Posebnim dogovorom Centar je onlajn verziju knjige besplatno ustupio ruskom partneru za štampanje i promociju na prostoru Ruske Federacije i nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.

Materijal je, slično prethodnim izdanjima, sistematizovan u iste velike celine: „Nematerijalno kulturno nasleđe” „Materijalno kulturno nasleđe” i „Ljudi”.

Materijalno kulturno nasleđe je ovom prilikom, zbog bolje preglednosti, klasifikovano u četiri podkategorije, a prema specifičnim svojstvima: Sakralno i arhitektonsko; Groblja, spomen-kosturnice i zajedničke grobnice; Spomenici, spomen-biste i spomen-obeležja i Spomen-ploče, spomen-česme i fontane.