Ovako profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu dr Branislav Ristivojević komentariše mogućnost stvaranja nekog novog političkog hibrida u Evropi, koji nije ni deo NATO ni deo EU. London mu je predvodnik, a taj alterantivni centar odlučivanja trebalo bi da funkcioniše bez učešća Vašingtona i u vezi sa ključnim ekonomskim i političkim problemima.
Cena veća od privilegija
Od kad je počeo američko-izraelski napad na Iran, postalo je jasno da se interesi Evrope i Amerike razilaze. Nakon što su se evropske zemlje oglušile o poziv predsednika SAD da vojno asistiraju u deblokadi Ormuza, nekoliko evropskih zemalja je i odbilo da ustupi Amerikancima vojne baze i vazdušni prostor. Tramp je nakon toga govorio da će im takvu izdaju zapamtiti. Ristivojević kaže da nije nemoguće da je EU konačno shvatila da plaća daleko veću cenu za saradnju sa Amerikom od koristi koju za to dobija.
Nije nemoguće, pogotovo sada. Da li su evropske države konsultovane kada su Izrael i Amerika rešili da napadnu Iran? Nisu, uradili su to sami. A sada kada su se zapeljali u ratu i ne znaju kako iz njega da izađu, prebacuju i finansijski i teret odlučivanja na države EU. Evropski rezon je logičan: niste nas pitali kada ste ulazili u rat, zašto nas pitate sada kada treba da izađete iz njega?
Naš sagovornik ističe i jasnu suprotstavljenost između Španije, Italije i Francuske, koje ne dozvoljavaju prelet američkim i britanskim avionima ka Izraelu i Iranu što je definitivan indikator da su interesi počeli dijametralno da im se razlikuju.
Po mom mišljenju, to govori da se zapadna civilizacija kao monolit kruni. Ne možemo reći da se raspala, prerano je još za takvu ocenu, ali da se kruni i da im se interesi međusobno suprotstavljaju, a da će ona prestati da bude jaka kao ranije, da. To je proces, to nije stanje. Znači kada bismo sada rekli ,,raspala se zapadna civilizacija i dominacija Amerike u svetu je prestala", to ne bi bilo tačno. Ali ako bismo rekli da je to proces i da zapadna civilizacija gubi moć, to bi bilo apsolutno tačno. Ako kažemo da je to proces u kojem države zapadne civilizacije uviđaju da im interesi nisu jednaki, to je isto tačno, kao što je i tačno da su im interesi suprotstavljeni.
Ovo je sve posledica stvaranja jednog novog, multipolarnog sveta, smatra Ristivojević, u kojem se moć mora podeliti između više polova. To oni koji stupaju na scenu vide, smatra on, spremni su i pozivaju Zapad da u dogovoru moć podele. Zapad, međutim, u svom hibrisu, aroganciji, oholosti, to ili ne vidi, ili odbija da prihvati. Postoje razumni glasovi i na Zapadu, ali oni još ne donose odluke, nisu pretočili u političku moć i odlučivanje.
Od saveznika do podanika
Predstavnici četrdeset država u petak su održali virtuelni sastanak na temu deblokade Ormuskog moreuza, a na agendi će se ubuduće naći i ozbiljnija pitanja, poput budućnosti NATO-a. Ristivojević podseća da u okviru EU već postoje forumi, institucije i tela u kojima se može raspravljati o tim problemima i koji su ovlašćeni da donose odluke. Imaju Evropsku komisju kao vladu, imaju Skupštinu i Evropski parlament. Logično se nameće pitanje zašto prave novo telo.
To verovatno treba da predstavlja neki odgovor američkoj ulozi u NATO-u. Oduvek je u NATO-u bilo različitih uloga. Imali ste „players“ i „payers“ — igrače i platiše. Igrači su oni koji imaju efektive da mogu da ratuju, a platiše su oni koji plaćaju za bezbednost, objašnjava Ristivojević za Sputnjik.
On podseća da je Nemačka osamdeset godina od Drugog svetskog rata zemlja koja plaća za sopstvenu bezbednost i da im se to do sada vrlo verovatno isplaćivalo. Nemačka živi dobro, njihovi penzioneri imaju velike penzije, radnici imaju velike plate, što je delom rezultat činjenice da nisu imali velike izdatke za odbranu, koju je Amerika preuzimala na sebe. Ristivojević kaže da je to bio sasvim logičan izbor tokom tih osamdeset godina, a da ukoliko su Nemci takođe deo ove nove priče koja se tek formira, to znači da su spremni da smanje deo svog životnog standarda po cenu da počnu sami da se bave svojom bezbednošću. Razlog tome je što odkad je Tramp preuzeo administraciju, NATO više neće imati onu ulogu koju je imao ranije i sve češće će funkcionisati na štetu država članica, a ne samo u njihovu korist.
Još je čuveni francuski profesor Emanuel Tod nešto slično i predvideo u svojoj knjizi ,,Opadanje Zapada". U njoj on predviđa da će Amerika u poslednjoj fazi svog postojanja kao najmoćnija civilizacija na planeti početi da od svojih saveznika pravi podanike i da će u tom procesu od njih izvlačiti neku vrstu danka, stavljajući ih u funkciju svog ekonomskog razvoja, čak i na njihovu štetu, kao i u funkciju svojih bezbednosnih interesa, a na štetu njihovih.
Međutim, u državama EU ne sede samo budale i neki od njih su prepoznali ovaj novi trend. Nije nemoguće da nova inicijativa služi upravo tome da se uspostavi neka ravnoteža, smatra naš sagovornik.
Kako će jedni bez drugih?
Ukoliko bude zrelih ljudi u Evropi, poput generala Šarla de Gola, koji su zastupali ideju Evrope „od Vladivostoka do Lisabona“, onda njena budućnost ne mora da bude toliko loša, smatra naš sagovornik.
Da li iko veruje da je Makron u rangu De Gola? Neozbiljno je govoriti o njima u istoj rečenici, a ne porediti ih, ili stavljati u isti geostrateški rang ili težinu. Kisindžer je svojevremeno govorio da bi se, kad se De Gol negde pojavi, prostorija krivila. Svi bi se okretali ka tom čoveku i pažnjivo slušali šta on govori. Da li se išta slično dešava kada danas Makron bilo gde uđe?
Posmatrajući zapadnu civilizaciju sa strane, dodaje Ristivojević, ne deluje da tamo ima ikoga sa sposobnošću za dubok uvid i shvatanje dugotrajnih istorijskih procesa koji bi vodili ka odluci da se sa Rusijom, Kinom, Indijom razgovara.
Vidim samo ljude koji vide kratko, spoljnopolitičke amatere poput Kaje Kalas i drugih zamlata koje nisu u stanju ni da dobace do ovoga o čemu sada razgovaramo.
Što se Amerike tiče, ona će biti poslednji deo zapadne civilizacije koji će osetiti to dugotrajno istorijsko opadanje, baš zato što je najmoćnija. Ona će u tom procesu potčiniti sebi ostale subjekte na Zapadu i pretvoriti ih u svoje pijune, trošiti njihovu snagu, energiju, životne sokove, kako bi duže opstala, zaključuje Ristivojević.
Pogledajte i: