Mađarski izbori ključni test za Evropu koja je – u slobodnom padu /video/

Predstojeće izbore u Mađarskoj, zakazane za 12. april, kao i preganjanja oko naftovoda Družba između Budimpešte, s jedne, i Brisela i Kijeva, s druge strane, ovako ocenjuje dr Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Kako kaže, u odnosimu Mađarske i Evrope ima više slojeva, ali je svakako ultimativni cilj EU u ovom trenutku, ako gledamo kontekst mađarskih izbora, promena vlasti u Budimpešti.

„To je nešto što je apsolutno prioritet broj 1, ne samo šefa kijevskog režima Vladimira Zelenskog, već i Brisela, liberala, demokrata u SAD, svih onih iz koalicije voljnih, koji žele da u Budimpešti više ne bude neko ko bi bio uskladjen, kako oni kažu, sa političkim narativom koji dolazi iz Moskve i koji ne bi kvario jedinstvo u EU. Jer bez Viktora Orbana, a onda i bez Roberta Fica, pa delimično bez Andreja Babiša, možda ne bi bilo potrebe da postoji neka koalicija voljnih već bi to bila čista Evropska unija, plus Velika Britanija. Ovako on im kvari sreću“, objašnjava Mitić u emisiji Svet sa Sputnjikom.

Pored cilja smene vlasti u Budimpešti, napominje on, dugoročni cilj zatvaranja Družbe je promena na energetskoj mapi Evrope.

„Svi pritisci oko diversifikacije, prvo je bila gasna pa i naftna, pokušaji da se uništi Severni tok 1 i 2, kasnije da se ukine Družba, oba kraka, pa pritici vezani i za Turski tok, za zabranu i nafte i gasa kroz regulativu EU, sve je to u suštini jedan cilj koji je dogovoren između Brisela i Vašingtona. Da se ne lažemo, Vašington apsolutno ima svoj interes. Koliko god Donald Tramp bio blizak sa premijerom Orbanom, njemu je ultimativni cilj da bude što manje ruskih energenata u Evropi, a što više američkih, da ti energenti dolaze drugačijim rutama, bez obzira na to koliko će to koštati same evropske države i svakog građanina Evrope“, nema dileme naš sagovornik.

Politikolog Mihailo Savić primećuje da strategija EU u odnosu na Mađarsku nije ništa novo, samo je postala radikalnija i agresivnija.

„Ljudi koji vode Brisel kao i oni koji vode glavne evropske države poput Kira Starmera, Fridriha Merca i Emanuela Makrona su vrlo nepopularni, vide da im dolazi populistička desnica, vide da im dolazi populistička levica, da više ne može da se održi centar tog starog sistema koji je trajao od devedesetih i dvehiljaditih. Oni pokušavaju da barem obezbede sve one interese koje oni predstavljaju i da ukoliko izgube neke buduće izbore, a skoro sigurno će ih izgubiti, barem stave Evropu u takvu poziciju da ko god novi da dođe biće mu jako teško da poboljša situaciju“, navodi politikolog.

U tome su ključni, po njegovom mišljenju, ekonomski interesi - da se osigura da američki i evropski kapital ne mogu da se razdvoje.

„Za ekonomiju koja mora da bude ujedinjena sa Vašingtonom, da finansijski sektor bude kontrolisan od strane Vašingtona, to je odavno odrađeno i to primarno predvode Britanci. Zatim su tu energetski interesi i na kraju industrija. Evropa je imala neku industriju, ali sad su manje-više ubili dve muve jednim udarcem sa prekidanjem ruske nafte – em su sada navukli Evropu da bude zavisna od američkih energenata, em su joj i uništili industriju“, ukazuje Savić.

Mitić napominje da je reč o široj igri u kojoj je bilo mnogo predigri za aktuelna dešavanja, pa je tako Venecuela bila predigra za ono što se dešava na Bliskom istoku i u Ormuskom moreuzu vezano za pitanje nafte.

U svemu tome, kako kaže, svoje mesto ima i Zelenski koji je samo pion i mora da odradi posao koji mu je zadat, u ovom slučaju – da izvrši pritisak na Orbana.

„Znamo kakva je bila uloga Ukrajinaca u uništavanju Severnog toka, znamo da je bilo razlih vrlo problematičnih i kontroverznih eksplozija koje su se dešavale pre nekoliko nedelja u mađarskim naftnim postrojenjima, refinerijama, ne samo mađarskim, svuda gde je bilo moguće postojanje dovoda ruske nafte. Tako da je vrlo jasno da se radi o nekoj vrsti energetskog terorizma, koji je nešto što će u Kijevu i u Briselu reći da je sastavni deo ovog sukoba i da oni imaju pravo da na taj način reaguju“, komentariše Mitić.

Smešno zvuče, primećuje on, tvrdnje Ukrajinaca da ni posle meseci dana ne mogu da poprave Družbu, pti čemu satelitski snimci pokazuju da naftovod nije ni oštećen.

„Radi se o nezainteresovanosti i Brisela i Kijeva da na bilo koji način pozitivno reše ovo pitanje. Oni, naravno, sve to prebacuju sada na Janaf, kažu, eto, Hrvati će vam to sve nedomestiti, niste uopšte ugroženi. Neverovatna je cela ta priča, što opet dodaje još jedan nivo tome kako se Evropska unija ponaša prema jednoj svojoj državi članici. To je izvanredno iskustvo i za Srbiju - da shvati šta znači to što mnogi ovde sanjare da ćemo jednom kad uđemo u EU biti za stolom… Pa Mađarska je za stolom, a vidite da je stalno neko šutira, izbacuje, gura tu stolicu. Jednostavno, to apsolutno nije nikakva garancija“, decidan je Mitić.

Kad je reč o predviđanjima za izbore, sagovornici Sputnjika kažu da su ankete različite, neke daju prednost Orbanu, a neke opozicionom kandidatu, lideru partije Tisa Peteru Mađaru.

„Generalno Mađari nisu prezadovoljni ekonomskom situacijom, s tim što to nije ništa spektakularno u odnosu na većinu zapadnih država. Šta je problem svuda? Problem je određena ekonomska stagnacija, stagniranje plata sa inflacijom koja je nastala još 2020. a i pre toga nije bila baš najmanja, tako da životni standard naravno da ne blista nigde na Zapadu, uključujući i Mađarsku. Onda na to Amerika preko Brisela i preko Kijeva doda krizu sa energetikom, tako što sprečava dotok ruske nafte, koji je inače 90 dosto energetskog uvoza u Mađarsku“, objašnjava Savić.

Mitić ukazuje na specifičan mešoviti izborni sistem u Mađarskoj gde birači glasaju i za partijske liste, ali i za individualnog kandidata u jednom od 106 izbornih okruga, što otežava predviđanja.

On napominje i da je u toku otvoreno mešanje Brisela u izbore a protiv Orbana gde se pravi atmosfera u kojoj se unapred dovode u pitanje rezultati izbora ako to ne bude po volji EU, a u tom slučaju ne isključuje ni mogućnost protesta.

Savić podseća da smo slične scenarije videli u Rumuniji i Moldaviji.

„Generalno, Evropska unija želi da podržava demokratiju, ali pod dva uslova. Prvo, da njihov kandidat pobedi, i drugo, da može da se podržava demokratija dok ne dođe do opasnosti da će kandidat koji je protiv njih da pobedi,“ ironično primećuje on uz ocenu da EU ne želi da pravi kompromise – „ili ćete slušati Brisel, ili nećete, nije ni relevantno koliko je neko sposoban“.

Mitić navodi još jedan aspekt – da bi eventualni poraz Orbana bio i poraz Trampa koji ga je otvoreno podržao, baš kao što je i Budimpešta godinama njega podržavala.

„Ta veza i činjenica da je, uz Milorada Dodika, Orban bio jedini koji je sve četiri godine koliko je Tramp bio van Bele kuće njega podržavao je nešto što Tramp vrlo dobro zna. Dakle, to bi svakako bio definitivno veliki udarac i za Trampovu politiku i za celu platformu za koju se Trump zalagao u novoj strategiji a to je guranje suverenističkih partija, guranje suverenističke politike, guranje jedne politike koja je kritična prema Briselu“, kaže Mitić.

On ne sumnja da bi se to uticalo i na poziciju republikanaca na novembarskim izborima za Senat i Kongres, jer „ako ti ne možeš da isposluješ ono za šta se zalažeš kod svojih saveznika kao što ti je Orban znači da si i ti slab“.