Ovo se retko viđa: Narod kupio šumu u Srbiji da bi je odbranio od profita i sačuvao - slavuja

Ovo za Sputnjik kaže Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, sada vlasnika šume u južnom Banatu – koja će to i ostati:

Samo sedam odsto teritorije Vojvodine je pod šumama, što je čini najmanje pošumljenom regijom Evrope. Brojna šumska staništa su usitnjena i rascepkana, postala su premala da bi formalno bila zaštićena, pa zelene oaze brzo nestaju pod pritiskom profita.

Ovo je prvi put da je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica sačuvalo šumu, a već godinama pokušava da spase njene stanovnike, posebno u Vojvodini, koja je ostala i bez pašnjaka, stoka je saterana u obore, na kojima su živele sitne životinje, kojima se hrane krupne grabljivice.

Društvo koje se finansira kroz projekte, iz različitih fondova, prvo je samo kupilo šumu, faktički od novca koje nije moglo da nadomesti. Pozvali su građane da pomognu u akciji „Budi drug, podrži Slavujev lug“:

Iznos od devet hiljada evra,1.055.700 dinara, prikupljen za manje od tri nedelje, uz više od 360 donatora.

„Nismo ni stigli da pošaljemo klasično saopštenje medijima. Kampanja se sama proširila, ljudi su delili informacije, posebno preko društvenih mreža. Javljali su se i mediji. Za tri nedelje smo sakupili i premašili iznos koji nam je bio potreban. Ima malih donacija, jednako dragih, ali su oni koji su svesni koliko je važno sačuvati šumu, uplaćivali i po nekoliko desetina hiljada dinara“, kaže Stojiljković.

On dodaje da je posebno značajno to što su donirali i ljudi koji ranije nisu imali nikakav kontakt sa radom Društva:

„Otprilike za polovinu donatora znamo ko su, to su naši članovi ili ljudi sa kojima smo nekada sarađivali. Ali druga polovina su ljudi koje nikada nismo upoznali. Videli su priču na društvenim mrežama i odlučili da doniraju za šumu koju možda nikada neće videti. To je za mene bilo fascinantno. Imaju svest koliko je ovo važno, platili su da šuma ne bude posečena“.

Slavujev lug se nalazi u opštini Plandište, uz reku Brzavu, na granici dva međunarodno značajna područja za ptice, Vršačkih ritova i Gornjeg Potamišja. U blizini je i zaštićeno područje Potamišja, što ovoj lokaciji daje dodatni značaj u očuvanju biodiverziteta južnog Banata.

U šumi su zabeležene brojne vrste ptica, detlići, žune i pevačice, kao i tragovi jazavaca, divljih svinja i jelena. U širem području nalazi se i novo otkriveno gnezdo orla krstaša, jedne od najugroženijih ptica grabljivica u Evropi, koje članovi ovog Društva pokušavaju da spasu više od osam godina.

Naš sagovornik objašnjava da u Srbiji male šume često ne ispunjavaju uslove da budu formalno zaštićene, zbog čega su lako dostupne seči i prenameni zemljišta. Slavujev lug, kako ističe Stojiljković, pokazuje da postoji i drugačiji model.

„Ne gajimo iluziju da dva hektara mogu da promene ekosistem Banata. Ali mogu da pokažu smer. Da bi se napravio ozbiljan efekat, potrebno je mnogo ovakvih malih lugova, bukvalno oko svakog većeg mesta“.

Stojiljković dodaje da je račun na koji su građani uplaćivali novac i dalje otvoren i da donacije i dalje pristižu, što otvara mogućnost da Slavujev lug ne ostane usamljen slučaj.

„Račun je i dalje aktivan i ljudi i dalje uplaćuju. Taj novac će ili biti usmeren ka otkupu nekog budućeg zemljišta, ili ka aktivnostima zaštite i obnove ove šume. Vrlo je moguće da ovo neće biti poslednja akcija ovog tipa“, ističe Stojiljković.

On dodaje da su u narednom periodu planirane mere takozvane aktivne zaštite, uklanjanje invazivnih vrsta, sadnja autohtonih stabala poput hrasta lužnjaka, jasena i topole, kao i praćenje životinja pomoću kamera. Već su ih postavili.

„Cilj nije da menjamo prirodu, već da joj damo šansu da se obnovi. Slavujev lug je prostor gde možemo da primenimo znanje i iskustvo, ali i da pokažemo kako bi zaštita prirode mogla da izgleda u praksi. Inače, divan je osećaj biti svoj na svome, raditi u svojoj šumi“, zaključuje Stojiljković.

Slavujev lug nije se tako zvao pre nego što je ova šuma postala vlasništvo Udruženja za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Šuma je ime dobila u kampanji, ali joj i priliči. I njoj i kampanji.

Slavujeva pesma je lepa, poletna i laka, kao i ova akcija, simbol nove ideje, da očuvanje prirode ne mora uvek da čeka odluke institucija, već može da krene od onih koji je vole i čuvaju. I građana Srbije koji to poštuju.