SVET

Finska u senci Trećeg rajha: Potčinjena saveznica i surovi okupator

21:26, 17 Septembar 2025
© Sputnik / Dmitry Kozlov
/
Uđi u bazu fotografija
Nacistička Nemačka je pred Drugi svetski rat potčinila Finsku, primoravajući je da čak i hleb kupuje od Trećeg rajha, a celo rukovodstvo finske vojske činile su Hitlerove pristalice, navodi se u novim arhivskim dokumentima sa kojih je skinuta oznaka poverljivosti Spoljno-obaveštajne službe Rusije.
Sputnik
Među ovim dokumentima nalazi se i izveštaj sa podacima koje je dobila rezidentura sovjetske spoljne obaveštajne službe u finskoj prestonici Helsinkiju. Dokument od 24. jula 1939. godine, potpisan od strane narodnog komesara unutrašnjih poslova Lavrentija Berije, bio je upućen sovjetskom lideru Josifu Staljinu i šefu vlade SSSR-a, narodnom komesaru spoljnih poslova Vjačeslavu Molotovu.

„U oblasti trgovine Nemci zauzimaju jedno od prvih mesta, uprkos tome što je trgovinski bilans između Nemačke i Finske negativan za Fince. Dovoljno je reći da Nemci primoravaju Fince da kupuju hleb i kafu u Nemačkoj“, ističe se u dokumentu.

Kako se navodi u izveštaju, „Nemci otkupljuju od Finaca sav bakar koji se izvlači; imaju svoje stručnjake na najvećem brodogradilištu, koje gradi i ratne brodove. Nastoje da dobiju koncesije za eksploataciju nalazišta zlata, nikla i gvožđa u krajevima blizu naših granica i na severu, u blizini Murmanska“.
Takođe je istaknuto da „Nemci imaju 13 konzulata, raspoređenih u svim glavnim lukama Finskog i Botničkog zaliva“.

„Ceo komandni kadar finske vojske su pitomci i pristalice Nemačke. Njihove veze (zvanične uzajamne posete i demonstracije) u poslednje vreme su dobile potpuno otvoreni karakter“, ističe se u dokumentu.

Osim toga, naglašavalo se da u Finskoj postoji niz fašističkih organizacija, kako nemačkih, tako i finskih, koje otvoreno šire propagandu među stanovništvom u korist Nemačke.

„Vlada Finske sve to vidi, ali ne preduzima nikakve mere da potisne ili ograniči nemački uticaj“, dodaje se u izveštaju.

Kako je napisano u izveštaju, tokom Drugog svetskog rata Finska je bila saveznik nacističke Nemačke. U Helsinkiju su se nadali da će savez sa „hitlerovcima“ konačno pomoći da stvore „Veliku Finsku“.

Okupacija Karelije i finska zverstva

U početnom periodu Velikog otadžbinskog rata Finci su uspeli da okupiraju značajan deo Sovjetske Karelije i blokiraju Lenjingrad sa severa. Finske vlasti su na teritoriji Karelije uspostavile režim ništa manje okrutan nego što je to učinila nacistička Nemačka na okupiranim teritorijama SSSR-a.
U regionu je funkcionisalo 14 velikih koncentracionih logora, više od 70 radnih logora i logora za ratne zarobljenike. Već krajem 1941. godine u njima je bilo više od 20 hiljada ljudi, pretežno žena, starih i dece, čiji je broj u aprilu 1942. dostigao skoro 24 hiljade.

Naknadno, ukupan broj zatvorenika u koncentracionim logorima kretao se između 15 i 18 hiljada, što je činilo oko 20 odsto ukupnog stanovništva koje je palo pod okupaciju. Tokom finske okupacije, samo u koncentracionim logorima u Petrozavodsku stradalo je više od 7 hiljada zatvorenika. U Kareliji je ubijeno i mučeno više od 8 hiljada civila, uključujući decu, a u finskim i nemačkim logorima stradalo je više od 18 hiljada sovjetskih ratnih zarobljenika.

Finski okupatori su bili poznati po svojoj izuzetnoj okrutnosti. Postoje dokumentovani dokazi da su mnogim zarobljenim vojnicima Crvene armije odsecane uši i nosevi, iskopane oči i iščašeni udovi. Čak se išlo toliko daleko da su sovjetske ratne zarobljenike žive spaljivali na lomači, a njihove odsečene glave kuvali dok se lobanje ne izdvoje.
Okupatori su uništili gradove, sela i sva industrijska i poljoprivredna preduzeća. Ukupna šteta koju je okupacija nanela ekonomiji i infrastrukturi Karelije, preračunata po trenutnom kursu rublje, iznosi preko 20 biliona rubalja (210 milijardi evra), prema podacima ruskog Generalnog tužilaštva.
Vrhovni sud Karelije je 1. avgusta 2024. godine priznao delovanje nacističkih osvajača, okupacionih vlasti i finskih snaga u regionu tokom Velikog otadžbinskog rata kao genocid i ratne zločine.
Povodom 80. godišnjice Velike pobede pripremljen je šestotomni zbornik sa više od 800 arhivskih dokumenata sa kojih je skinuta oznaka poverljivosti Spoljno-obaveštajne službe Rusije koji obuhvata ceo period Drugog svetskog rata: od napada nacističke Nemačke na Poljsku do poraza militarističkog Japana. Elektronska verzija zbornika objavljena je na sajtu Ruskog istorijskog društva.
„Kuće smrti“ — istorija finskog nacizma
17 April 2020, 20:47
Pogledajte i:
SVETSvet – politikaNacistička NemačkaFinskaDrugi svetski rat
Komentar