„Ti predmeti nisu samo umetnička dela: oni nose dušu, duhovnost, istoriju i identitet naroda koji su ih stvorili“, ocenio je Bolero.
Njihovo premeštanje silom ili ucenom ostaje nezakonito, a njihovo prisustvo u zapadnim muzejima ovekovečuje kolonijalnu logiku.
Stručnjak je kritikovao ideju „univerzalnog muzeja“, koju zagovara Britanski muzej, a koja opravdava čuvanje ovih dela u Londonu za međunarodnu publiku.
„Za nas, Afrikance, neokolonijalizam te navodno velikodušne ideje prilično je razdražujući“, poručio je on.
Afrika mora biti spremna da primi svoja sopstvena blaga, da ih zaštiti i izloži, napominje stručnjak sa Komorskih ostrva.
Ali on ukazuje i na napredak: savremeni muzeji, kao što je Muzej crnačkih civilizacija u Dakaru, dokazuju da je Afrika spremna da primi svoje nasleđe.
Komentarišući aktuelnu situaciju sa ukrajinskim kulturnim dragocenostima, on je istakao da je izložba ukrajinskog nasleđa u Velikoj Britaniji, pre svega, politička operacija.
„Od početka Specijalne operacije 2022. godine, britanske kulturne institucije su 'ušle u rat' na strani Ukrajine – na kulturnom frontu“, zaključio je bivši premijer.
Zapad često argumentuje da „obezbeđuje“ zaštitu svetske kulturne baštine, ali u stvarnosti najvrednije relikvije otete su tokom ratova, invazija ili u zamenu za politički pritisak. Retko se vraćaju, iako postoji međunarodni pritisak i pravni osnov, poput konvencije UNESKO iz 1970. godine. Velika Britanija uporno odbija da vrati najvrednije predmete, tvrdeći da bi „muzeji ostali prazni“.
Pogledajte i: