Otkriven jedan od najstarijih dokaza da su ljudi koristili ostatke kitova kao oruđe

Studija naučnika sa Autonomnog univerziteta Barselone (UAB), francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS) i Univerziteta Britanske Kolumbije otkriva da su ljudi pravili oruđe od kostiju kitova još pre 20.000 godina.

Ovo otkriće, navodi se u saopštenju Autonomnog univerziteta u Barseloni, produbljuje naše razumevanje ranog ljudskog korišćenja ostataka džinovskih morskih sisara, ali i pomorske ekologije tog vremena.

Ipak, istraživanje početka interakcija ljudi i kitova je izazovno jer su priobalna nalazišta veoma osetljiva i ranjiva na skok nivoa mora, što znači da je očuvanje dokaza veoma teško.

U istraživanju, koje su vodili Žan Mark Petilon sa CNRS i Krista Mekgrat sa UAB, a čiji rezultati su objavljeni u časopisu Nejčr Komjunikejšns, analizirana su 83 koštana alata iskopana u Biskajskom zalivu i 90 kostiju iz pećine Santa Katalina, piše portal Popjular sajens.

Naučnici su koristili masenu spektrometriju i datiranje radioaktivnim ugljenikom da bi identifikovali vrste i starost.

„Naša studija otkrila je da su u pitanju kosti bar pet vrsta velikih kitova, a da su najstariji alati nastali pre otprilike 19.000-20.000 godina. Ovo je jedan od najranijih poznatih dokaza o tome da su ljudi koristili ostatke kitova kao oruđe“, rekao je Petilon.

ZooMS je moćna tehnika za ispitivanja diverziteta morskih sisara u prošlosti, posebno kada u kostima i predmetima nedostaju morfometrički elementi, što je često slučaj kada se proučavaju koštani predmeti.

„Uspeli smo da identifikujemo vrste poput ulješure, kita perajara, plavog kita, od kojih svi i danas žive u Biskajskom zalivu, kao i sivi kit, vrsta koja je sada ograničena uglavnom na Severni Pacifik i Arktički okean“, rekla je Krista Mekgrat.

Hemijski podaci izvučeni iz kostiju sugerišu da su navike u ishrani ovih drevnih kitova bile drugačije od današnjih, što verovatno ukazuje na velike promene u okruženju.