Dejan Gavrilović iz „Efektive“ rekao je u „Energiji Sputnjika“ da to udruženje potrošača prati promene u cenama godinama. Oni postoje 14 godina, a aktivno porede cene od korone na ovamo, odnosno od kad se u vremenu pandemije javilo nekoliko talasa drastičnih povećanja cena. Nakon toga su shvatili da su naše cene značajno više od onih u okolnim zemljama, što ranije nije bio slučaj.
„Efektiva“ je i ranije planirala akcije protiv zloupotreba prodavaca, a pisali su i samim trgovinskim lancima. Čak su ih prijavili i tržišnoj inspekciji zbog formiranja cena i obmane prilikom njihovog isticanja. To bi trgovci radili tako što formalno naprave popust, a samo napišu da je cena pre njega bila daleko viša nego što je zaista bila u prethodnom periodu.
Evo i jutros smo objavili jedan primer gde je u prodavnici stavljena ona žuta akcijska cena, a da se prethodna nije sklonila. Kada se nova žuta cena pomerila, ispod se videlo da je redovna cena bila niža od te navodno akcijske, odnosno snižene. Potpuno nenormalne stvari se dešavaju, ali nažalost, niko ne reaguje, rekao je Gavrilović u razgovoru sa Jelicom Putnjiković.
Šta radi tržišna inspekcija?
Gavrilović kaže da je malo tržišnih inspektora za obim nepravde koja se čini potrošačima u ovoj oblasti. Ipak, kaže on, to ne znači da i oni nisu krivi. Njihova je odgovornost što se čitava stvar otela kontroli. Da su od početka radili svoj posao kako treba, dodaje on, danas ovih problema ne bi bilo, kao ni bojkota.
Upravo je to dalo vetar u leđa trgovcima da se ponašaju tako kako se ponašaju, jer oni vide da ne postoji sistem kažnjavanja i da veliki trgovinski lanci iz svih ovih nezakonitih radnji izlaze nekažnjeno. Oni jednostavno nastavljaju da se ponašaju na taj način. Sistem kontrole je zakazao i on je dobrim delom zaslužan za sve ovo što nam se događa.
Druge zemlje, pogotovo u zapadnoj Evropi, nemaju ovaj problem, kaže naš sagovornik, jer su pravila koja se istinski primenjuju rigorozna, kao i kontrolna uloga nadležnih organa. Njihovi trgovci su svesni da ako naprave grešku, sledi kazna. Svesni su takođe i snage udruženja za zaštitu potrošača koja će različitim mehanizmima reagovati brzo i efikasno na sve vrste neregularnosti, gde će trgovci na kraju imati štetu. Iste firme na tim uređenim tržištima ne smeju ni da pomisle da rade ono što rade kod nas u Srbiji.
Mi smo imali brojne primere i pre toga, a to se ne odnosi samo na prodeavnice, već i na banke i osiguravajuće kuće. Sve te firme koje posluju i na Zapadu tamo rade u skladu sa zakonom. Tamo banke nisu prodavale kredite u švajcarcima, a ovde jesu. Svi znamo kako se to završilo. To je samo jedan od primera. Identična stvar je i sa trgovinskim lancima. Cene u trgovinskom lancu, na primer, na Siciliji daleko su jeftinije nego u Srbiji, iako se radi o istom proizvodu.
Ukoliko ni posle petodnevnog bojkota prodavnice ne spuste cene, uslediće bojkot samo jedne radnje na nedelju dana, pa posle nje druge, treće... kako bi se obezbedio maksimalni učinak, odnosno šteta za sporne trgovinske lance.
© Sputnik / Vitaliй Timkiv
/ Srpski proizvodi jeftiniji u inostranstvu
Cene namirnica u regionu jeftinije su nego u Srbiji, pa naši građani zbog toga prelaze Drinu, odlaze u Republiku Srpsku ili Hrvatsku da kupuju. Mađarska je već odavno tradicionalna destinacija za kupovinu, naročito Segedin, a postoje i posebno sagrađane radnje odmah do granice, namenjene upravo našim građanima koji tamo odlaze u nabavku. Kada je reč o Makedoniji, objašnjava Gavrilović, tamo se prodaju srpski proizvodi koji su jeftiniji nego što su u samoj Srbiji.
Ipka, to što je nama jeftinije, ne znači da su u regionu zadovoljni cenama. U Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori takođe je sproveden bojkot trgovinskih lanaca i rezultati su bili vidljivi.
Ako bismo krenuli da gledamo mapu i od Nemačke krenuli preko Austrije prema jugu, Sloveniji, Hrvatskoj i na kraju Srbiji, cene su sve više i više. Dakle mi bojkotujemo i kupujemo hranu u Hrvatskoj, a i oni bojkotuju i kupuju u Sloveniji. Dakle, to je ta neka gradacija. G građani koji žive u pograničnim delovima redovno prelaze granicu i kupuju.
Jedan od problema koje navodi Gavrilović je i taj što naša država misli da politikom visokih cena nešto dobija, jer joj tako statistika pokazuje. Izveštaj komisija za zaštitu konkurencije navodi da su u protekloj godini četiri velika trgovinska lanca ostvarili rast prihoda na manju količinu prodate robe. Dakle, manje artikala je prodato, a više para je zarađeno.
Državi to odgovara jer je veći obim prodaje, pa se veći BDP sliva u kasu, međutim, šta je sa potrošačima iz pograničnih delova zemlje koji iznose novac iz zemlje i ostavljaju ga zemljama regiona? Kada bi cene kod nas bile niže ti građani ne bi kupovali van zemlje, kupovali bi u svojoj zemlji i siguran sam da ne bi prihodi od PDV-a trpeli, čak bi možda bili i veći, kaže Gavrilović.
Ucena zbog Sfetofora
Kada je reč o malim trgovcima, oni takođe imaju ozbiljnih problema sa velikim trgovačkim lancima. Kada žele da kupe robu od nekog proizvođača po veleprodajnim cenama, one budu daleko veće nego što su u velikim prodavnicama. Jedan od njihovih problema je i taj što im je skuplja nabavka robe nego što je to slučaj sa hipermarketima. Ipak, to nije sve.
Nemam dokaze za ovo i to još nije ispitano, ali čuo sam priču od radnika na kasi u ruskoj radnji Svetofor gde su se jaja prodavala duplo jeftinije nego u velikim trgovinskim lancima. Kada su to saznali, trgovinski lanci su zapretili tom istom dobavljaču jaja, rekavši mu da neće više nabavljati robu od njega ukoliko nastavi da je prodaje i Svetoforu.
Veliki trgovinski lanci ucenjuju dobavljače da ne donose robu malim radnjama sa niskim cenama, kako im ne bi bili konkurencija.
© Sputnik / Lola Đorđević
Ovo je, objašnjava Gavrilović, samo jedan od načina na koji velike trgovine ucenjuju i kako ostvaruju svoju dominantnu ulogu na tržištu. Pomenutih pet lanaca koje obuhvata bojkot imali su 2023. godine 105 miliona evra čistog profita, a on, dodaje naš sagovornik, proizilazi upravo iz ovakvih malverzacija.
Zdrava konkurencija je nešto što donosi korist potrošačima, a mi nemamo zdravu konkurenciju, nemamo male lokalne radnje, mnogo njih je ugašeno. Svako ko živi u ovom gradu zna da su pre 10 ili 15 godina postojale mnoge male radnje koje su prodavale najosnovnije stvari. Toga više nema. Dakle, otvorili su se ovi veliki trgovinski lanci koji su pojeli male radnje, a država je to nemo posmatrala.
Odgovor građana
U petak 31. januara prihod u trgovinskim lancima bio je prepolovljen, a negde su prodavnice beležile i pad od 70 odsto. Gavrilović kaže da niko od predstavnika velikih trgovinskih lanaca koji su obuhvaćeni bojkotom nije pokušao da kontaktira „Efektivu“ radi bilo kakvih dogovora, ali da za tako nečim nema ni potrebe. Sve što ovo udruženje potrošača traži jeste da urade ono šta se od njih traži – da spuste cene i to samo ne privremeno.
Mislim da je stepen nezadovoljstva jasno pokazan u petak 31. januara i mislim da bi trgovinski lanci morali ozbiljno da shvate tu poruku od petka. I bojim se da će, ako je ne shvate, onda shvatiti na način koji će im naneti mnogo više štete. Mislim da to njima nije u interesu i da bi trebalo da shvate da su im potrošači zapravo partner, zaključuje Gavrilović.
Bojkotovane prodavnice su Delez (Maksi i Šop end gou), Merkator (Roda i Idea), Lidl, Dis i Univereksport.
© Foto : Sputnjiku ustupio Dejan Gavrilović / Najava za bojkot velikih trgovinskih lanaca u Srbiji
Usled novonastale situacije u kojoj su neke radnje samo privremeno smanjile cenle, a druge ih čak i povećale, Udruženje potrošača Efektiva poziva kupce na novi bojkot pet velikih trgovinskih lanaca u trajanju od ponedeljka 10. februara do petra 14. februara. Ovaj poziv podržavaju i udruženja potrošača Prosperitet iz Novog Sada i Republička unija potrošača iz Beograda.
Pet trgovinskih lanaca je obuhvaćeno bojkotom, a njih, kao i prošli put, čine Delez, pod čijom upravom su Maksi i Šop end gou, Merkator, pod koji spadaju Roda i Idea, Lidl, Dis i Univereksport.
Pogledajte i: