„Evropska pravila jasno govore da je po pitanju sankcija potrebna jednoglasnost, ali se već spekuliše da će se ova konkretna pravila drugačije tumačiti ukoliko jednoglasnosti ne bude. Postavlja se pitanje: ‘Da li zakon ima snagu ili je zakon u sili?’ Kažu da će, ako ne bude bilo jednoglasno, ‘silovati’ evropska pitanja vladavine prava, evropsku demokratiju i pokušaće da metodom većine nađu rešenje spoljnopolitičkih pitanja, koja se uopšte mogu rešiti samo jednoglasno“, rekao je Sijarto za radio „Košut“.
Prema njegovim rečima, demokratija u Briselu znači da „briselski zvaničnici, birokrate ili neke velike države-članice donose ili tumače pravila kako žele“.
„Danas bi na ispitu iz vladavine prava Brisel, briselske birokrate i liberalni lideri nekih velikih zemalja EU doživeli veliki neuspeh“, ocenio je Sijarto.
Mađarski ministar je dodao i da Evropska unija „na neki način čak podstiče Ukrajince da se ponašaju krajnje drsko“ prema zemljama Centralne Evrope, ugrožavajući njihovo snabdevanje energentima.
Sijarto je ranije, pre mogućeg produženja sankcija Rusiji, zahtevao garancije od šefice evropske diplomatije Kaje Kalas i generalnog sekretara Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj Matijasa Kormana da se Ukrajina i EU neće mešati u snabdevanje Mađarske energentima.
Ranije je mađarski premijer Viktor Orban izjavio da je ukupna šteta za Mađarsku od sankcija Rusiji veća od 18 milijardi evra, pa je Budimpešta sada „povukla ručnu“ i traži od Evropske unije da razmotri svrsishodnost daljeg produženja sankcija. Prema njegovim rečima, sankcije Rusiji biće produžene samo ako Ukrajina vrati tranzit gasa, zaustavi napade na „Turski tok“ i prestane da preti tranzitu nafte.
Sankcije su trenutno na snazi do 31. januara i trebalo bi da budu produžene do 31. jula 2025. godine.
Pogledajte i: