Na podužem spisku za podsticaje autohtonih rasa našla se i živina - kokoške, somborska kaporka i banatski gološijan.
U Srbiji ove autohtone koke gaji desetak odgajivača. Kolika je brojnost umatičenog jata odgajivačima nije poznato, ali kažu da je živina korisna zbog kvalitetnog mesa i jaja.
Dragan Dragosavac iz Sremskih Mihaljevaca u opštini Pećinci kaže za Dnevnik da godinama hrani ovu živinu, planira da uveća jato i umatiči ga zbog državnog podsticaja 400 dinara po koki.
Za autohtonu rasu koka se opredelio zbog dodatnog izvora prihoda jer se bavi i drugim poljoprivrednim poslovima.
“Držim krmače i sejem primarne poljoprivredne kulture kako bi za životinje obezbedio hranu, a pošto u poljoprivredi nema velike zarade, gajim i somborske kaporke i banatskog gološijana. Sve što pretekne prodam, jer svaki dinar od koka dobro dođe kao dodatni izvor prihoda“, naglašava Dragosavac.
Nekada bila puna dvorišta
„Pre nekoliko decenija u Sremskim Mihaljevcima u svakom dvorištu je bilo bar 50 komada raznovrsne živine, a sada se na prste jedne ruke mogu nabrojati domaćinstva gde se još uvek živina šeta po dvorištu“,rekao je Dragosavac.
I on je nekada hranio 600 komada ćuraka, pataka, gusaka, morki i kokoški. Ali čim ogradi dvorište, povećaće jato jer, kako kaže, ne vredi gajiti živinu ukoliko ograda nije čvrsto postavljena kao brana od predatora.
On je zadovoljan kvalitetom mesa i jaja.
„Od proleća do kasne jeseni ih puštam da budu u dvorištu, pasu travu i jedu kukuruz, žito, suncokret da bi meso i jaja bili zdrava hrana za domaću upotrebu i po tome se ne mogu porediti sa tovnim kokama“, ističe Dragosavac i kaže da godišnje svaka koka snese od 170 do 200 jaja.
On naglašava da imamo ozbiljnih odgajičava somborskih kaporki i banatskog gološijana, od kojih se mogu kupiti pilići, što je značajno za one koji planiraju da krenu u uzgoj ili uvećaju jato. Po selima je dosta praznih dvorišta, a dopunski prihod bi mogle biti i autohtone rase živina, jer su sve traženija i jaja i meso od koka othranjenih bez koncentrata.
Pogledajte i: