Klimatolozi su objavili mapu na kojoj su prikazali koliko je 1816. godina bila hladnija u Evropi nego inače. Tada je otpriliko isto zadesilo i Severnu Ameriku. To vreme je ušlo u istoriju kao „godina bez leta“ ili „godina siromaštva“. Ljudi su u junu nosili zimsku odeću, grejali kuće, a u sred leta je padao sneg.
Čitav vek kasnije praktično niko nije mogao da shvati zašto se to dogodilo. Tek 1920. godine klimatolozi su došli do zaključka da se 1815. godine u Indoneziji dogodila jedna od najvećih vulkanskih erupacija u istoriji čovečanstva – vulkan Tambora izbacio je u atmosferu 150 milijardi kubnih metara lave i dima.
Ono što se dogodilo godinu dana kasnije u SAD i Evropi nije ništa drugo do „vulkanska zima“ – ogromna masa materije koja je izbačena iz utrobe zemlje dospela je u stratosferu, gde se brzo proširila i stvorila „veo“ koji je delimično blokirao sunčevu svetlost.
Prema grubim procenama, prosečne globalne temperature tada su pale za jedan stepen. To samo deluje kao blago zahlađenje, a zapravo je sa sobom donelo propadanje useva i glad.
Svet je 1991. godine video blažu verziju tog događaja: vulkan Pinatubo na Filipinima izbacio je 15 miliona tona pepela i gasa, a to je bilo dovoljno da se planeta privremeno ohladi za pola stepena.
Nedavno su američki vulkanolozi izneli alarmantne pretpostavke: sada, dva veka nakon erupcije vulkana Tambora, postoji dobar razlog da se očekuje da se ta katastrofa ponovi u ovom veku. Prema njihovim procenama, ova verovatnoća je jedan prema šest.
Niko ne može tačno da kaže kada bi to tačno moglo da se očekuje, ali naučnici su jasni: svet nije spreman za takav preokret. Profesor sa Univerziteta u Ženevi Markus Štofel rekao je da bi sledeća tako jaka erupcija izazvala pravi „klimatski haos“.
Naučnici ističu da bi za savremeni svet posledice takvog događaja bile još gore: zbog globalnog zagrevanja, u atmosferi se sve širi brže i intenzivnije, zbog čega bi zahlađenje bilo još ozbiljnije. Prema mišljenju stručnjaka, najveće zemlje proizvođači hrane – SAD, Kina i Rusija mogle bi da pretrpe veliku štetu zbog toga. Naučnici ističu da je neophodno razviti algoritme delovanja u slučaju takve katastrofe – ne samo planove evakuacije, već i načine da se isporuči hrana gladnima.