Kako kaže, trenutno ovaj proces traje dugo, pa je neophodno osloniti se na veštačku inteligenciju.
„Personalizovana vakcina se trenutno proizvodi dosta dugo, jer se ceo razvoj dizajna, odnosno toga kako bi vakcina trebalo da izgleda personalizovana mRNA, sa matematičke tačke gledišta, sprovodi matričnim metodama. Mi angažujemo institut 'Ivanikov', koji bi trebalo da svu tu matematiku prebaci na veštačku inteligenciju, upravo na neuronske mreže, gde bi ova procedura trebalo da traje pola sata ili sat“, objasnio je ruski naučnik.
Gincburg je za ruske medije rekao da je za razvoj veštačke inteligencije neophodno napraviti eksperimentalnu bazu koja će obuhvatiti oko 40-50.000 tumora uz definisanje kompatibilnosti antigena, koji se kod pacijenta pretvara u protein ili RNK.
Zahvaljujući tome, veštačka inteligencija će moći da utvrdi da li se ta kombinacija može koristiti kod osobe ili ne, dodao je.
On je u oktobru saopštio da su preklinička istraživanja vakcine protiv raka pokazale da preparat sprečava razvoj tumora, kao i, verovatno, mogućnost metastaza. Naučnik je naveo da bi prvi ljudi koji će primiti novu vakcinu protiv raka u kliničkim ispitivanjima mogli da budu pacijenti sa melanomom i plućnim karcinomom malih ćelija.
Pogledajte i: