„Fajnenšel tajms“ za Kalenić navodi da je najpopularnija i najbolje snabdevena prehrambena pijaca u srpskoj prestonici.
Kulturan svet, dobro društvo
„Smeštena na Vračaru u srcu grada, nazvana je po Vlajku Kaleniću, koji je pre skoro jednog veka poklonio zemljište na kome je podignuta. Veliki izbor proizvoda, od domaće destilovane rakije, kajmaka, sira, voća i povrća do suhomesnatih proizvoda i začina, izložen je na tezgama gde se prodavci i kupci cenkaju, šale, pa čak i pevaju. Mnogi lokalni stanovnici kažu da menjaju svoje rute za pešačenje samo da bi uživali u prelepom mestu šarenih tezgi punih mirisnih proizvoda“, navodi se u oceni lista.
Za kupce i prodavce koje smo zatekli tokom hladnog, radnog dana, Kalenić pijaca je mnogo više od jedne od najboljih na svetu.
„Dobra je pijaca, snabdevena, lepa i u centru je grada. Ima dosta kulturnog sveta, popričate, čujete nešto novo i tako… Dobro je društvo“, sažela je utiske gospođa koja pazari na Kaleniću već 20 godina.
Ovo nema ni u Švajcarskoj
Muharem Hajdarević Roki iz Sjenice koji na Kaleniću već 20 godina prodaje specijalitete sa Peštera – pršut, sudžuke, ovčetinu, govedinu, kajmak, kravlji, ovčji i kozji sir i paprike punjene pavlakom, tvrdi da je Kalenić pijaca „od davnina najbolja“.
„Što se tiče robe, ovoga nema ni u svetu. Ne može ni Švajcarska da se uporedi kakvu robu ima na Kalenić pijaci. Verujte mi, samo fali parking mesta ovde blizu pijace da bi ljudi mogli da parkiraju auta da se posluže, ali nema. Ima parking u blizini, ali ne može ni sto auta da stane, a znaš u subotu i nedelju koliko dođe mušterija ovde. Jedino to fali Kalenić pijaci, a inače, vrhunsku robu ima. Ja kupujem šta mi treba ovde. Normalno, sve kupim šta mi treba i ponesem – ribe, ajvare, to što mi treba, za Sjenicu ponesem odavde.“
Muharem Hajdarević Roki, prodavac iz Sjenice na Kalenić pijaci
© Sputnik / Vladimir Sudar
Bez obzira što su Englezi proglasili Kalenić pijacu jednom od najboljih u svetu, Roki ne namerava da postane Englez i na talasu popularnosti radnog mesta poveća cene.
„Ja prodajem sjenički sir ima pet godina po 1.000 dinara. Iste su cene. Mora da se isplati da budu i mušterije zadovoljne, a i mi. To je nekako solidna cena. Ne možeš ti dizati cenu kad su plate malo niske. Idemo prema standardu.“
Tajna tezge broj jedan
Domaće proizvode na tezgi broj jedan, ukrašenoj diplomama za kvalitet, prodaje Dušica Mitrović iz Varvarina već osmu godinu, ali smo u toku zime od 1. oktobra do prvog marta.
Dušica Mitrović iz Varvarina, prodavačica na Kalenić pijaci
© Sputnik / Vladimir Sudar
„I posle sve to treba da se gaji, da se pravi, jer mi smo sami. Iz svoje njive iz svog voćnjaka, svoje povrće, sve sami radimo. Pa ima slatka, džemova, turšija, salatica, pinđura, ajvara, svega ima. Paradajz recimo, isto domaći, sve mi gajimo sami. Ovo krušku, vidite kako je lepa, sve te autohtone sorte imamo, jer mi smo i kalemari i proizvođači. To je tradicija još je radio deda, pa mi pa sad sin, e njegova deca neće. Oni su u drugom poslu. Unuk Studira ovo…ove kompjutere, kako im se zove ovo… Fakultet tehničkih nauka.“
Dodaje da neće povećavati cene, jer da bi se povećale cene trebalo bi i da narod ima para, a i prodavcima je cilj da rasprodaju sve.
Najbolja roba koja postoji
I za prodavca voća i povrća Sretena Ćirića iz Leskovca Kalenić je apsolutno najbolja pijaca. Sreten je, kaže maltene prohodao na Kaleniću, prodavac je praktično već 40 godina, a radio je i dok je išao u školu i studirao. A Kalenić je najbolja pijaca zbog mnogo jakih trgovaca.
„Znači, kupuju samo kvalitetnu robu i donose je i imamo samo najbolju robu koja postoji. Jer mi samo uzimamo kvalitet. Takvih ima, ne znam, desetak, dvadesetak koji uzimaju samo kvalitet. I to privlači narod. Znači, nema šta nema ovde na pijaci. Roba je ekskluzivna. Možeš naći sad u sred decembra ili januara i jagode, borovnice, maline, što ne postoji na drugim pijacama. Ovde sve imamo ekskluzivnu robu, mlade krompiriće i tako to. Ima dosta i domaće naše robe, a ima i uvozne, iz Grčke na primer, uvozi se sad jagoda i tako... Dok je ovo ostalo, na primer malina, borovnica, to je naše, jabuke su naše i kruške i tako to. Paradajz ima još plastenički, lep leskovački, paprika i tako to.“
Osim Parkinga, prema Ćiriću je veliki problem i raspored tezgi, jer kad je bio stari raspored, „tačno si mogao kad uđeš da nađeš svog čoveka“.
Sreten Ćirić iz Leskovca, prodavac na Kalenić pijaci.
© Sputnik / Vladimir Sudar
„A sad su nas previše zgusnuli. Mora ovde da se napravi onaj prvobitni raspored što smo imali. Znači, imao si širinu mogao si da prođeš. To je problem ove pijace. Samo kad bi mogla da se napravi širina da bude. Da se izbaci višak tezgi, da ostane samo tih 30 ili 50 tezgi koje rade. Jer vidiš ovo, zvrji sve poluprazno. Šta će to? Treba izbaciti i ostaviti one koji rade i to je to. Odustali su mnogi ljudi, ne rade. Ne isplati se. Mnogima se ne isplati. Ne mogu.“
Ima prečih stvari od stavljanja pijace „pod krov“
Sedamdesetosmogodišnji kupac Jovan Kozomara od svoje pete godine kupuje na Kaleniću. Seća se kad vremena kad su se na Kalenić pijaci prodavala „živa stoka – živina, zečevi“... O Kalenić pijaci može da kaže sve najbolje, ali mu je žao što će da je stave „pod krov“ jer onda to više neće biti to.
„Jer ono što su radili sa Palilulskom pijacom, ne bih želeo da se desi ovde. Nije to – to. Pijaca je pijaca i zna se koji je to profil, kako ljudi dolaze, šta očekuju, koja je to frekventnost i na kraju krajeva – sve će da poskupi. Znate, kad investirate u neki objekat, to mora neko da naplati, a to se svaljuje na kupce. Jer ta tezga će da košta mnogo više nego što košta sad, tako da mislim da nije pravi momenat da se to radi. Ima prečih stvari.“
Dodaje da na Kaleniću nisu najpovoljnije cene zato što ima mnogo nakupaca, ali sa druge strane tu je i jedan broj proizvođača kod kojih su cene povoljnije nego kod drugih.
„Kvalitet je vrhunski, tu nema šta da pričamo. Kvalitet je varirao u određenom periodu, sad se to stabilizovalo, mnogo je veća ponuda nego što je bila, ali je manje kupaca. Jer cene su previsoke. Nisu visoke, nego su previsoke.“
Na listi „Fajnenšl tajmsa“ našle su se i Zelena pijaca u Trebinju na kojoj se, kako se navodi, sir iz mijeha pravi po tradicionalnoj recepturi iz 14. veka i na kojoj se mogu kupiti hercegovačko vino, med, lekovito bilje i pršuta, zatim dubrovačka lučka pijaca Gruž, na koju dolaze meštani rano ujutru da kupe svežu ribu direktno sa čamaca sa okolnih ostrva, kao i Zelena pijaca u Herceg Novom za koju se kaže da nudi neobičnu mešavinu visokokvalitetne kontinentalne i mediteranske hrane.
Pogledajte i: