Pošto ukrajinska vojska gubi rat, ideja Zapada je zamrazavnje konflikta sa ciljem da se za to vreme militarizuje Ukrajina, upumpa zapadno oružje, stvori novi vojno-industrijski kompleks i izvrši mobilizacija, a da se kao garancija bezbednosti, pošalje vojska zemalja članica NATO-a, dodaju politikolozi.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izrazio je očekivanje da su zemlje koje učestvuju u tim diskusijama svesne potencijalnih opasnosti zbog takvih aktivnosti, dok je nemački kancelar Olaf Šolc odbacio ideju šefice nemačke diplomatije o slanju pripadnika nemačke vojske u tu zemlju, upozorivši da taj rat ne treba da preraste u rat između Rusije i NATO-a.
„Ovde imamo dve međusobno povezane teme. S jedne strane, to je nemačka politika, a s druge strane praćenje ukrajinskog konflikta od strane Zapada. Što se tiče prve teme, postaje potpuno jasno da su trenutno u Nemačkoj teška vremena i to se faktički može okarakterisati kao kriza vlade. Pozicije unutar Nemačke po ukrajinskom konfliktu su veoma različite. To uključuje i pitanja u vezi sa kandidatima za buduće visoke pozicije u nemačkoj vladi. Jasno je da Šolc nastavlja prilično uporno i dosledno da brani svoj stav i odbija isporuke nemačkih raketnih sistema ‘taurus’ Ukrajini. Očigledno je da unutar nemačke političke scene ima ozbiljne protivnike koji ga zbog toga kritikuju. To je veoma osetljiva i oštra unutrašnja politička tema u Nemačkoj. Šolc, imajući u vidu i njegovu posetu Kijevu, pokušava ne samo održi svoje pozicije, već i da ne uzdrma situaciju, pokazujući uravnotežen pristup Nemačke ka ukrajinskom konfliktu“, objašnjava Dmitrij Danilov, profesor prestižnog ruskog univerziteta MGIMO i šef Odeljenja za evropsku bezbednost Instituta Evrope Ruske akademije nauka.
Prema njegovim rečima, Šolc ima čvrstu poziciju po pitanju raketa, ali istovremeno ima čvrstu poziciju o tome da podršku Ukrajini treba nastaviti.
„Od toga neće odustati. Reč je o pružanju i finansijske i ekonomske pomoći, kao i pomoći u naoružanju.Reč je i o drugim projektima koji su povezani sa tzv. perspektivama za rešavanje konflikta ili mirotvorskoj ulozi Nemačke. I tu postoji veoma ozbiljno pitanje o tome kako će biti formulisana pozicija nove nemačke vlade kada bude formirana posle 23. februara sledeće godine. Drugo pitanje je vezano za inauguraciju novog predsednika SAD i novih ciljeva Trampove administracije po pitanju odnosa sa Ukrajinom, Rusijom i krizom u Evropi, a naročito u Nemačkoj. To je veoma složen mozaik, koji je trenutno nemoguće složiti. Zbog toga svaki predlog koji trenutno postoji treba da se razmatra sa stanovišta te neodređenosti, mozaičnosti, odnosno strateške slike na političkom polju. Šolc to i radi“, kaže Danilov.
Zapadni „mirovni“ kontigent neprihvatljiv za Rusiju
Što se tiče drugog aspekta, koji se tiče ukrajinskog konflikta ovde svi padaju u političko-diplomatsku zamku, ocenjuje ekspert. S jedne strane, zapadne zemlje su od početka isticale da će podržavati Ukrajinu „koliko god bude potrebno“ i „svim sredstvima“, a s druge strane, imajući u vidu očigledno negativan po njih razvoj događaja na bojnom polju i mogući poraz Ukrajine, njima je važno da nekako označe liniju za prekid sukoba ili zamrzavanje konflikta, ocenjuje Danilov.
„Ali, kako mi se čini, sve ovo je prilično teško, ako ne i naivno. Ne možemo smatrati zapadne političare naivnim, ali u ovom slučaju ti predlozi koji sada dolaze su već ozbiljno zakasneli. Naime, Zapad je trebalo da ima pretpostavku vezanu za pobedu Rusije na bojnom polju, ali na Zapadu strateška linija nije bila dovoljno razrađena. Na Zapadu je ulog stavljen isključivo na jednu varijantu, opciju A, i pobedu na ukrajinskom frontu u borbi protiv Rusije, i svi resursi i snage su bili uloženi upravo u taj scenario. Drugi scenario nije bio ni razmatran. Zbog toga se sada, kada Rusija, očigledno, pobeđuje, Zapad suočava sa problemom pronalaska mogućnosti, pa ako ne političkog rešenja, onda pronalaskom mogućnosti za promenu svoje strategije prema Rusiji“, navodi Danilov.
U tom kontekstu, predlog Analene Berbok o uvođenju mirotvoraca u Ukrajinu i zamrzavanju konflikta ne izgleda samo neubedljivo, već izgleda kao i provokativna pozicija s aspekta moguće reakcije Rusije, ocenjuje ekspert.
„Putin je rekao da mi nismo protiv mirovnih pregovora, ali imamo svoje uslove, koje smo formulisali pre 2022. godine. Zato Zapad ne treba da traži druge političke scenarije rešavanja, već da se usredsredi na razmatranje onog na šta se još od početka nije saglasio - na rusku poziciju... Iz praktične perspektive malo ko od ozbiljnih vojnih i političkih stručnjaka može da zamisli da bilo kakve nemačke, evropske ili NATO tzv. mirovne misije mogu biti raspoređene na teritoriji Ukrajine“, kaže Danilov.
Prema njegovim rečima, to nije prihvatljivo za Rusiju.
„Mogu da kažem da Rusija to neće priznati, baš kao što nije priznala mandat za raspoređivanje tzv. mirotvornih i drugih misija za podršku miru na Kosovu. Rusija to ne priznaje, a ako ona to ne priznaje, to znači da će, u svakom slučaju, tražiti mogućnosti da se suprotstavi tom nezakonitom rešenju na međunarodnom nivou. I drugo, ona će u tom slučaju biti još više zatvorena za vođenje dijaloga sa zapadnom stranom. To je, po meni, nepragmatična varijanta, ako mi govorimo o pragmatičnoj nemačkoj naciji i pragmatičnoj nemačkoj politivi“, dodao je on.
Ruski uslovi i ruski odgovor
Na pitanje kakvi rizici i posledice mogu nastati u slučaju uključivanja stranih snaga u mirovnu misiju u zoni konflikta u Ukrajini, s obzirom da su i Francuska i Velika Britanija ponovo pokrenule pitanje slanja zapadnih vojnika u Ukrajinu, Danilov, između ostalog, navodi da bi Moskva te potencijalne kontingente, pogotovo naoružane, smatrala kao deo oružanih snaga koje se suprotstavljaju Rusiji u Ukrajini, sa svim posledicama koje iz toga proizlaze.
„Ne mislim da bi u ovom slučaju Rusija ograničila sebe u tome da te objekte smatra legitimnom metom za vojno uništavanje. I drugo, ako bi se to desilo, a ja ne mogu ni da zamislim da je to moguće, onda bi neosporno bila potvrđena teza da Zapad tj. NATO direktno učestvuje u ratu protiv Rusije, a to će zahtevati kontrareakciju ruske strane“, kaže Danilov.
Prema njegovim rečima, to znači da će ukrajinski konflikt preći ne samo u regionalni koflikt, već i u problem direktnog vojnog sukoba između Rusije i NATO-a.
„Tim pre, što raspoređivanje takvih snaga i sredstava zapadnih država već jasno označava da su to zvanični predstavnici odgovarajućih struktura tih država sa odgovarajućom jurisdikcijom, sa odgovarajućim pasošima i odgovarajuće nacionalne pripadnosti. To znači da će direktna veza biti potpuno nepobitna. Drugim rečima, ako umesto neimenovanog plaćenika iz neke zapadne zemlje koji ratuje na strani Ukrajine pogine vojnik ili civilno lice koje radi pri vojsci kao predstavnik ove ili one zapadne zemlje ili NATO države, onda će to nositi drugačije pravne posledice“, zaključio je Danilov.
Ruski predsednik Vladimir Putin je ponovio da je Rusija spremna za pregovore o Ukrajini pod uslovima koje izložio ranije, ali varijanta zamrznutog konflikta za Moskvu nije prihvatljiva.
Putin je junu kao glavne uslove za prekid vatre i početak pregovora naveo povlačenje ukrajinskih snaga sa teritorije novih ruskih regiona – Donjecke i Luganske narodne republike, Hersonske i Zaporoške obasti. Rusija zahteva i neutralni, vanblokovski, nenuklearni status Ukrajine. Ističe se i demilitarizacija i denacifikacija te zemlje. Krim i novi ruski regioni moraju biti zvanično priznat kao ruski, a zapadne sankcije Rusiji moraju biti ukinute.