Kako je rekao za „RT“, karakteristika hibridnog motora biće upotreba tečnog vodonika kao rashladne tečnosti, što će skoro utrostručiti snagu električnih letelica.
Sledeća faza istraživanja trebalo bi da obuhvati pravljenje hibridnog motora velike snage - između 2.000-2.700 konja, istakao je Kozlov.
Prema njegovim rečima, uspešan završetak takvog naučno-istraživačkog rada pružiće priliku da se razviju tehnologije za proizvodnju linije hibridnih motora sposobnih da podignu u nebo avione kapaciteta do 80-100 sedišta.
„Srednjoročno posmatrano, moguće je da će se u periodu od 2030-2035. godine pojaviti avioni sa takvim motorom – za 19 putnika, a oko 2040. godine – regionalni avioni“, precizirao je direktor.
Jedan od zadataka, koje institut nastoji da reši u toj sferi, biće zamena rashladnog sredstva sa tečnog azota na tečni vodonik, usled čega će se snaga električnih letelica gotovo utrostručiti, objasnio je on.
Prednosti hibridnih motora
Kako je u razgovoru za „RT“ objasnio glavni urednik portala „Avia.ru“ Roman Gusarov,, hibridni motor ima brojne prednosti u poređenju sa klasičnim vazduhoplovnimmotorima.
„Avion, po pravilu, leti pomoću dva gasnoturbinska motora. Hibridni motor predviđa korišćenje jednog agregata, koja proizvodi električnu energiju, kao i baterije i elektromotor. Hibrid je lakši od dva motora i zauzima manje prostora. Dakle, takav motor omogućava uštedu velike količine goriva i istovremeno se povećava nosivost aviona“, objasnio je Gusarov.
Stručnjak je među prednostima naveo i „nežni” režim rada motora na kojem instutut radi.
Institut je prethodno završio sa letačkim testiranjima hibrida na avionu Jak-40 kapaciteta do 32 putnika. Prema mišljenju stručnjaka, prednosti hibridnog motora uključuju povećanu efikasnost i smanjenu emisiju štetnih materija.
Pogledajte i: